Nightwish prve večeri EXIT-a

Ako biste mene kojim slučajem pitali kako bi trebalo da zvuči „soundtrack“ mog života, odgovor bi bio – „Nightwish“! Zato bih mogla unapred da se izvinim zbog pomalo subjektivne ocene njihovog nastupa na EXIT festivalu, ali za sve one koji ozbiljno shvataju muziku i od nje traže istinski kvalitet, to neće biti potrebno. Jer, grupa „Nightwish“, nesporno, stvara muziku za sva vremena.

Prema istraživanjima koja su poslednjih godina bila sprovođena, „Nightwish“ je bila jedna od „najtraženijih“ grupa koje su ljudi sa ovih prostora želeli da vide. Cenjeni i među „metalcima“ i među onima koji to nisu, jer neguju zvuk koji je prijemčiv skoro svakome. Kao bend koji je iznikao na prostoru gde je metal „narodna muzika“ poseduju tu fantastičnu, „zdravu“ i iskrenu metal energiju koja im pristaje, po difoltu...

Nadgradnja koju su oni stvorili zavidnim poznavanjem muzike i neverovatnim talentom, dovela je do toga da njihovi albumi zvuče savršeno. Pa čak iako niste fan tvrđeg zvuka, njihov kvalitet ne možete da osporite, jer, s razlogom ih smatraju jednim od najkvalitetnijih studijskih bendova u svetu. Jedno je sigurno, u konkurenciji svih sympho metal bendova sveta, oni su na samom vrhu! To je, otprilike, spisak razloga zbog kojih su mnogi ljubomorno čuvali svoje karte za prvi dan EXIT festivala, dodaćemo tome kasnije još poneki...

Na Main Stage-u nije bilo previše, ali je bilo dovoljno ljudi za fenomenalnu atmosferu na prvom gostovanju grupe „Nightwish“ na ovim prostorima. Svaki zvuk koji se čuo sa bine još na probi izazivao je oduševljenje i nestrpljenje u publici, a kada se na bimovima iza bine pojavio logo grupe, prolomio se aplauz. Najpre nežan, anđeoski ženski vokal i tiha muzika. A onda se na bini pojavila petorka koja je poslednjih 12 godina iskoristila u stvaranju „domaćih zadataka“ za mnoge muzičare sveta, i instrumentalno i vokalno i produkcijski.

Koncert su otvorili jednom od najenergičnijih pesama sa novog albuma, „Bye, bye, Beautiful“. Pesma koja vrlo lako i brzo pokrene svu dobru energiju u slušaocu, bila je odličan izbor za zagrevanje. „Vatre“ na bini nisu ništa novo na njihovim nastupima, ali uz fantastično svetlo i njihovu pojavu, sve je ovo izgledalo kao dobar početak.

Uprkos čestim komentarima poslednjih godina da nakon odlaska pevačice Tarje Turunen iz benda „Nightwish više neće biti isti“, prvi album koji su, 2007.godine, snimili bez nje, naišao je na odlične reakcije. To se vrlo očigledno pokazalo i na ovom koncertu, jer je veliki broj fanova pevao pesme sa albuma „Dark Passion Play“ od reči do reči, i nije bilo velike razlike u raspoloženju bez obzira na to da li svirali pesme sa tog ili sa nekih od ranijih izdanja.

Na tom „testu“ odlično se pokazala i nova pevačica benda, Anet Olzon, kojoj, mora se priznati, nije bilo nimalo lako da dođe na mesto vokala kakav je Tarja Turunen. Drugačije su po načinu pevanja, boji glasa, senzibilitetu i temperamentu. Ali Tarjin misteriozan, „opasan“ i nedodirljiv stav na bini zamenila je neposredna, nasmejana ali i dovoljno energična pojava Anet Olzon, i tim „transferom“ grupa nije izgubila. Uostalom, o kvalitetu glasa verovatno dovoljno govori i podatak da je prošla audiciju za bend na koju se prijavilo 2200 pevačica!

Stare pesme pevala je u svom stilu, one „svoje“, nove, ponegde i ne onako dobro kao na albumu, ali nije joj za zameriti, nije nimalo lako otpevati perfektno takve pesme na živim nastupima. Sa novog albuma čuli smo zatim i „Whoever Brings The Night“, zatim staru „The Siren“, pa opet „Amaranth“ sa novog izdanja. Prelepa balada „Sleeping Sun“ iz 1999.godine, koju Anet nije otpevala operskim vokalom kao Tarja, ipak je uspela da razneži i oduševi publiku, nakon čega su malo ubrzali ritam sa „Ever Dream“ iz 2002.godine, sa albuma „Century Child“.

Fantastičan povratak na novi album napravili su numerom „The Poet And The Pendulum“, koja otvara ovo izdanje. Sastavljena iz više delova i izuzetno teška za živo izvođenje, zahvaljujući Tomasu Holopainenu, klavijaturisti, osnivaču i glavnom kompozitoru benda, koji je sa 4 klavijature, spremnim „farbama“ i semplovima odlično oživljavao u toku celog koncerta ono što je na ovom albumu sviralo više od 170 muzičara, i ova pesma zvučala je moćno!

„Krivci“ za neverovatnu energiju koja kada je „Nightwish“ u pitanju dolazi i sa bine i sa nosača zvuka još je i Erno Vuorinen, izuzetan gitarista koji iako nije „glavni“ solista u bendu, ima zaista zapažene solaže u pesmama grupe. Izuzetan na bubnjevima i ovog puta bio je Juka Nevalainen. A jedna od najprepoznatljivijih „faca“ u bendu je svakako basista, i pritom i odličan pevač Marko Hietala, koji je i svojom pojavom i ponašanjem na bini zaista dokazao koliko znači ovom bendu.

Album „Dark Passion Play“ što se ove svirke tiče, zatvorili su pesmom „Sahara“ a zatim se desio vrhunac uz pesmu „koju sigurno svi dobro znate!“ „Nemo“ je, kao najveći hit grupe, pokrenuo lavinu oduševljenja i Glavna bina je uglas pevala:
„Oh how I wish
For soothing rain
All I wish is to dream again
My loving heart
Lost in the dark
For hope I'd give my everything...“
Za kraj koncerta izabrali su „Wish I Had An Angel“ , kao i „Nemo“, sa pretposlednjeg albuma iz 2004. „Once“.

Pozitivni, nasmejani i zadovoljni, pobacali su trzalice i još ponešto u publiku, i poklonili se. Nešto preko sat vremena svirke, bez bisa... Satnica ili ugovor, to ovog puta nije bilo važno. Naravno da fanovima ovo nije bilo dovoljno, zafalile su tu još neke pesme... „Wishmaster“, „Over the Hills“ od starih pesama ili „Meadows Of Heaven“, „The Islander“ sa poslednjeg albuma... Ali nije se osetilo nezadovoljstvo, samo komentari da su zaslužili da prvom prilikom održe solo koncert u Beogradu, gde bi zaista pokazali koliko umeju i gde bi njihov koncert zaista mogao da se pretvori u spektakl kakav su oni više nego sposobni da prirede.

Više fotografija pogledajte ovde.