Njihov recept za život je: delić hleba i neba, uz mnogo muzike i ljubavi. Oni koji, kako je neko rekao, ne brinu previše ako je danas kraj sveta, jer je u Australiji već svanuo novi dan - naši sugrađani i komšije Romi još jednom su iznenadili neverne Tome.
Svi oni koji su bili uvereni da Romi i hard kor muzika ne idu "ruku pod ruku" bili su u čudu gledajući muzičko-scenski hepening "Čarnin poj" u režiji Petra Pejakovića. Nastupao je ansambl "Teški hor" u okviru Belefa 08, najpre u autobusu na liniji 26 i, na kraju, na iznenađenje onih koji su došli da pazare skupe firmirane "krpice", u holu "Delta sitija".
Nadamo se da im vlasnici blještećih radnjica neće na kraju isporučiti račun, jer slobodno možemo da kažemo da na nekih 40 minuta u "Sitiju" niko ništa nije kupovao Svi su slušali "Teški hor", koji se predstavio tradicionalnim narodnim pesmama i kompozicijama narodne muzike u hard kor obradi benda "Kultur šok". Od "Đelem, đelem", "Svilen konac", "Oj, đevojko Milijana" do novokomponovanog narodnjaka koji peva "rodiću ti devet sinova".
Bivše zvezde neke lokane kafane ili svadbe, a možda i buduće "zvezde Granda", naturščici Romi iz Zaječara, oni koji nisu imali para da upišu neku muzičku ili glumačku akademiju, postavili su domaći zadatak svim "elitnim umetnicima" kad je u pitanju odnos prema publici i poštovanje posla.
Ne traže mnogo, nisu izbirljivi kad su uslovi rada u pitanju, njih jednostavno nosi muzika, nije im teško da sviraju u tesnom i zagušljvom gradskom autobusu. Nose šešire, i taman kad se latite novčanika da im udelilte neku paru, oni vam iz šešira izvade bombone. U "Delta sitiju", između "Svarovski" nakita i "Fosil" satova, pevaju i prodaju robu na kartonskim kutijama.
Sledi igra, pa i hard kor šutka, i policajac koji čas rasteruje prodavce, čas diriguje pendrekom.
Hor kartonskih kutija, kreštećih akumulatorskih pojačala, hor bukača, privukao je pažnju i onih koji bi ih s prezirom pogledali da su ih videli na nekom drugom mestu.
Nikolija Mladenović, zvana vidovita Zora, priznaje nam da ipak nije vidovita kao što se priča.
- Ja sam umetnica skoro 40 godina, pevala sam po kafanama sevdalinke, starogradske pesme, narodnu muziku. Ali nema više po kafanama onog kao što je bilo nekad. Pesma je najvažnija za život.
Desimir Merdžić iz Zaječara, zvani Merdža, tvrdi za sebe da je slobodan umetnik.
- Bavim se aktivno muzikom, svirao sam po kafanama, svadbe. Inače sam '48. godište. Nema, mogu da ti kažem, čoveka koji neće da pruži neku paru za muziku, ne mož' nikad muzičar da izgubi.
Merdža nam priznaje da život, ipak, nije samo muzika, nego da ima i dosta problema. Neposredan i otvoren čovek priča nam kako nema posla, kako njegove komšije koje imaju po šestoro ili sedmoro dece rade po pijacama.
- Ima se para da se preživi. Video sam kad sam dolazio u Beograd i one ljude koji žive ispod onog mosta. To je strava... A prvi put sam u "Delta sitiju", mnogo mi se sviđa, al' mislim da nemam pare ništa da kupim. Možda dođem ponovo kad jednog dana dobijem pare, na "Bingu" - priča kroz smeh Merdža.
Kristijan Nikolić ima 16 godina, završava osnovnu školu i najviše voli muziku i ples. Trenutno, kako priznaje, skuplja hrabrost da se ogleda i u "Zvezadama Granda".
- Volim sve - zabavnu, narodnu, rok muziku. Planiram da se prijavim za "Grand" i da za nekoliko godina dođem u Beograd. Ovde je super i sve ima, ali najvažnije je zdravlje i ljubav.
Zoran Ilijevski, kad nije u "Teškom horu", peva za dušu i društvo, i to na nekoj građevini.
- Odlično je ovde, ali za vreme našeg programa biće bolje. Nije važan skupi nakit i satovi, važno je čovek da bude čovek, da bude karakteran, dobar u duši, pametan. Ja, inače, radim privatno kao građevinski radnik, pevam i na građevini, da ne mislim na probleme, to je mnogo težak pos'o.
Zoran nam poverava da ima planova da "Teški hor" opstane i nastupi na Zaječarskoj gitarijadi, a ima poziva i iz Kotora i Novog Sada.
Reditelj Petar Pejaković kaže da su za prostor igranja namerno odabrali "Delta siti", s ciljem da se vidi kako živi neko ko prodaje i kupuje u "Delta sitiju" i neko ko trguje i pazari u "Karton sitiju".
- Romi su tema iz nekoliko razloga. Prvo socijalno-politički, mada nije primarni. Ja ne verujem u moć pozorišta da menja svet. Cilj je da se skrene pažnja i da se bar na neki momenat oplemeni nečija svest. Romi su tema i zbog fantastičnog melosa i spoja s hard korom. Sve ovo je za mene neverovatno iskustvo.
Sigurni smo da su ovi ljudi, koje je okupio producent "Kultur mobil", bar na sekund oplemeni svest svih koji su sa tri sprata "Delta sitija" gledali ovu izvedbu.
Srbija je u Budimpešti 24. juna preuzela predsedavanje "Dekade Roma". Potpredsednik Vlade Republike Srbije Božidar Đelić tada je rekao da je za Srbiju velika čast što je od Mađarske preuzela predsedavanje regionalnom procesu čiji je cilj unapređenje kvaliteta života Roma u jugoistočnoj i centralnoj Evropi.
Đelić je rekao i da je položaj Roma u skoro svakoj zemlji težak, pa i u Srbij, gde živi oko pola miliona pripadnika ove nacionalne manjine. Obećao je poboljšanje uslova stanovanja, smanjenje diskriminacije u obrazovnom sistemu i izradu panevropske politike prema Romima.
Romi su i sami pokazali da dosta toga mogu. Da umeju da igraju i pevaju, to je svima jasno. Sada svi koji veruju u čoveka, bez obzira na to da li je Rom ili ne, očekuju od ovih ljudi koji, kao i svi, sanjaju bolji život, barem za svoju decu i unuke, i nešto više…
Tekst: Danijela Tadić
Foto: Marko Risović