Prvi put će jedan od dva kandidata, senator Barak Obama, imati drugu boju kože. U isto vreme, sa izborom narednog predsednika SAD, neki birači će biti suočeni sa sopstvenim rasnim predrasudama.
Glas Amerike je anketirao ljude širom zemlje da li su spremni za crnog predsednika.
"Mislim da smo spremni... Nadam se da smo spremni... Slušam komentare... To će biti pravi dan - kad crnac počne da nam vodi zemlju... Nisam siguran. Zaista nisam siguran" - samo su neki od odgovora.
Od protesta preko Martina Lutera Kinga ...
Profesor Lari Sabato sa Univerziteta države Virdžinija uveren je da će boja Obamine kože biti neizbežan faktor u novembru.
"Ne budimo naivni. I dalje postoje rasne predrasude i to ne samo na jugu i u graničnim državama. Mislim da je to realan problem za Obamu. I to problem koji nije lako rešiti. Što više priča o rasi, više ljudi će o tome da razmišlja. A ipak, ako ne bude govorio o tome, problem bi mogao da bude još veći" - ocenjuje profesor Sabato.
Očekuje se da će nominacija Baraka Obame da probije ogromnu barijeru. Premda on nije prva osoba crne boje koja se kandidovala za Belu kuću. Demokratska članica Predstavničkog doma iz Njujorka, Širli Čizolm, 1972. godine tražila je nominaciju svoje stranke ali je nije dobila.
Kada je prethodno, 1968, postala prva crna žena izabrana u Predstavnički dom, zemlja je izlazila iz perioda marševa za građanska prava i sedećih protesta protiv rasnih podela i diskriminacije na jugu.
Šesnaest godina kasnije Džesi Džekson je poveo kampanju za demokratsku predsedničku nominaciju na izborima 1984. godine.
Na primarnim izborima svoje stranke, uspeo je da osvoji oko tri i po miliona glasova. U drugom takođe neuspešnom pokušaju, 1988, osvojio je dvostruko veći broj glasova.
Više priče - više i razmišljanja
Barak Obama se predstavlja drugačije, kaže Tomas Man, iz Instituta "Brukings" u Vašingtonu. "Obama predstavlja novi naraštaj manjinskih kandidata. On ne pripada generaciji građanskih prava. On se ne konfrontira. I ne vodi kampanju kao Afroamerikanac. On se kandiduje kao Barak Obama" - podseća Man.
Obama je u toku kampanje pridobio podršku belaca, latinosa i Amerikanaca azijskog porekla, zajedno sa Afroamerikancima. Ulio je mladima novu energiju u meri koja nije zapamćena od 1972, kada je glasačko pravo dato i osamnaestogodišnjacima. Površno posmatrano, moglo bi da se pretpostavi da će široka podrška i rezultati anketa, dobro da mu posluže na dan izbora.
Ali analitičarka Vesla Viver sa Univerziteta Virdžinija, procenjuje da to može biti zamka. Na prethodnim izborima, podseća ona, kandidati su doživljavali neprijatna iznenađenja. "Rekla bih da je tu reč o tome da ljudi ulaze u glasačku kabinu i rade jednu stvar a onda izađu i kažu da su uradili nešto drugo. Zamašan deo takvog ponašanja upravo je posledica rasne pristrasnosti" - smatra ona.
Jedno pričam - drugo pišem
Gradonačelnik Los Anđelesa, Tom Bredli, 1982. je prema anketama o izlaznosti birača vodio u trci za guvernera Kalifornije. Ali kada su glasovi prebrojani, pokazalo se da je izgubio.
Na izborima za guvernera u Virdžiniji 1989. godine, crni kandidat Daglas Vajlder je u anketama pred izbore imao prednost od 10 odsto. Pobedio je sa - manje od jednog procenta. Politički analitičari nazivaju to "Bredlijevim efektom" i kažu da je on i dalje faktor.
Glas Amerike je Amerikancima iz različitih delova zemlje, starosnih grupa i prihoda postavio jednostavno pitanje: da li su spremni da glasaju za crnog predsednika?
Iako su mnogi odgovorili pozitivno, nije mali ni broj onih koji su rekli da nisu sigurni.
VAŠINGTON, 29. jul 2008. (FoNet)