Miša Aleksić: Moj život nadlanu

Podržala ga je kompletna Riblja čorba, a promociju knjige uveličali su bivši članovi benda Bajaga i Čutura, kao i Dejan Cukić, Dragi i Žika Jelić, Đule Van Gog, Aca Seltik, Dadi Stojanović, glumci Nenad Nenadović i Dragan Vujić Vujke kao i rokenrol pera od ugleda – Pera Janjatović, Bane Lokner, Peca Popović


Evo kako su izgledali i zvučali na početku. Bili su slobodni...


-Kada sam predao 300 šlajfni odnosno 604 strane, ljudi iz „Lagune“ su mi predložili da to podelim na dva dela. Nisam prihvatio jer je moj život jedna celina. Pisao sam o svojim muzičkim počecima, o Beogradu šezdesetih, sedamdesetih, o četvrtoj godini srednje škole u Americi, o prvom ozbiljnom bendu SOS i zatim.

Tu su lepi ali i teški momenti, mnoštvo anegdota i, do sada nepoznatih detalja. Naveo sam, otprilike, 90 posto svega bitnog što se dešavalo. Ostatak sam sačuvao za sebe – nešto, ipak, ne treba da izađe u javnost. Sada smo porodični ljudi, imamo supruge, decu – nisam želeo nikoga da povredim ovom knjigom.

Na pisanje te podstakao ugledni novinar Saša Gajović?

-Dugo sam se opirao njegovoj ideji da pišem knjigu, međutim, Saša mi je ponavljao da bend našeg kalibra zaslužuje ultimativnu autobiografiju. Uspeo je upornošću i pravim argumentima da me ubedi da zasučem rukave a kad sam krenuo da pišem – nisam stajao. Beležio sam ponešto skoro svakodnevno, dekoncentrisalo me je jedino to što su iz susedne prostorije često dopirali zvuci folk pesama pošto moja tašta voli na televiziji da gleda takve emisije (smeh).

Pisao sam knjigu iskreno, iz srca, bez želje da se dodvorim ikome. Drago mi je da oni koji su je pročitali kažu da je vrlo emotivna a najdraži kompliment mi je dala moja ćerka Mina koja je rekla da ima toliko lepih priča da je uz neke od njih i zaplakala. Ponosan sam što će jednoga dana ona držati ovu knjigu na polici i reći „To je moj tata ostavio za života“.

Ostali članovi benda nisu pratili tok nastanka knjige ?

-Bili su obavešteni da to radim, međutim, želeo sam da sve sagledam isključivo iz svog ugla pa tek sada čitaju, kad je sve završeno.

Bora mi je dao veliki kompliment. Pročitao je sve u dahu, dok smo putovali kombijem iz Beograda na koncert u Ljubljanu i nazad. Rekao mi je da je knjiga izvanredna upitavši me samo zašto nisam malo više pisao o obožavateljkama. Odgovorio sam mu kontrapitanjem „a što ti nisi u svojoj knjizi ?“ (smeh).

Borina „Šta je pesnik hteo da kaže“ izašla je malo pre tvoje knjige ?

-Da ali su u pitanju dva sasvim različita izdanja. Sa zadovoljstvom sam pročitao njegovu knjigu, predstavlja lep osvrt na neke od naših pesama a moja je, kao što i naziv kaže, autobiografska, hronološka, sa naglaskom na muziku.

Bora je najavio da će obe imati nastavak ?

-Ja, za sada, stajem sa pisanjem, međutim, ako Riblja čorba bude postojala još 20 godina i ako rešimo da zeznemo i Rolingstonse, možda bude nastavak (smeh).

Mnogo toga je u tvojoj knjizi vrlo precizno navedeno, da li je bio problem prisetiti se svih tih događaja ?

-Mislio sam da će biti ali nije. Naše ploče, fotografije iz raznih perioda, Vickova „Čorbografija“ – sve mi je to pomoglo. Kad sam krenuo da pišem, slike su počele same da se nižu, jedna za drugom. Razgovarao sam sa mnogim ljudima

Dosta toga sam se, recimo, prisetio vezano za taj prvi, najslavniji naš period pričajući sa Bajagom. Kad sam ga već pomenuo – javio mi se nedavno iz Barselone gde je bio na odmoru. Rekao mi je „Kume, pijuckam ovde kaficu na 18 stepeni, čitam tvoju knjigu i uživam“.

Šta sledi?

- Uskoro sledi i rad na novom albumu – Bora je napisao 14 sjajnih tekstova, još ne znamo da li će svi ući na CD. Prethodni album „Minut sa njom“ bio je skoro komplet ljubavni a ovaj će biti šaren – balade, zezalice, socijalne teme... Prepoznatljivo za Čorbu. Krajem februara ulazimo u studio, fanove će obradovati što ćemo ponovo sarađivati sa našim starim producentom Džonom Mek Kojem. Neke anegdote u knjizi su upravo vezane za njega.

Miša Aleksić spada među retke basiste – kompozitore bar kad su veliki bendovi sa prostora bivše Jugoslavije u pitanju. Njegov je, između ostalog, „Amsterdam, pa „Ostaću slobodan“ pa refren „Đubreta“ a pišući „Autobiografiju uživo“, delo koje odmah ide u vrh domaćeg rokenrol spisateljstva bez potrebe da mu vreme sudi, večiti „bejbi fejs“ je pokazao da je, poput svog šefa, veoma vešt i na peru.


autobiografijabajaga i instruktorimiša aleksićRiblja ?orba