Fizička sličnost sa tragično nastradalim košarkaškim asom bila je presudna u startu da dobije ulogu a niz komplimenata na njegov račun posle novinarske projekcije filma i od „sedme sile“ i od ljudi iz sveta sporta govori da je Aleksić na platnu verodostojno prikazao čoveka koji je, osim vrhunskog košarkaškog umeća, plenio i obrazovanjem, prvi doneo mnoge rokenrol ploče šezdesetih u Beograd...
Vlado, koliko ste znali o Žućku pre snimanja filma ?
-Moram da priznam – premalo. Direktor fotografije Dušan Ivanović je predložio režiseru Gordanu Matiću da ja igram Radivoja. Tokom pripreme uloge shvatio sam koliko je on bio obožavan od strane svoje generacije, odnosno, ljudi koji su živeli u tom periodu. Glumački je to bilo veoma izazovno a, sa druge strane, i velika odgovornost. On nije lik koji je živeo pre tri veka, sećanje na njega je jako sveže. Pribojavao sam se kako će sve to da ispadne. A sada želim da se zahvalim svim ljudima koji su učestvovali u snimanju jer su mi mnogo pomogli. Nisam se trudio da imitiram, želeo sam da prikažem njegov karakter što je približnije moguće.
Koliko Vam je sama košarka bila bliska pre svega ovoga ?
-Poznavao sam je dobro. Ja sam iz Zrenjanina a iz Kleka je Dejan Bodiroga, moj idol. Pratio sam košarku od generacije Saše Đorđevića i Divca naovamo. Srećan sam što će ljudi imati priliku uz ovaj film da uče kakva je istorija i koliko je veliki kult ovog sporta kod nas. Film je nepretenciozan i pun emocija, nadam se da će ljudi uživati.
Premijerno je prikazan na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu u Litvaniji, tada ste upoznali i Bodirogu i selektora Dušana Ivkovića ?
-Ta projekcija mi je bila jako emotivna, sedeo sam pored košarkaških bogova koje sam toliko često gledao preko TV-a.
O ULOZI I VLADE ĐUROVIČ:
A o tome kakav je Aleksić kao „Žućko“ zanimljiv sud je dao proslavljeni košarkaški stručnjak Vlade Đurović:
-Nisam verovao da može jedna dokumentarna storija da se kombinuje sa glumom i tu me je Vlada oduševio. Tako je dobro skinuo Radivoja, toliko je snishodljiv u filmu i skroman – baš kakav je i Korać bio. Ne samo što ima istu kosu kao Radivoj – Vlada je ovladao košarkom. Mnogi moji klinci, juniori OKK Beograda ne mogu tako dobro da izvedu neke elemente. Aleksić je, pre svega, dešnjak a usavršio je levom rukom skok šut kakav ni sam Korać nije imao! Ne znam da li je Vlada trenirao košarku ali to što je uspeo je za divljenje.
Igrano-dokumentarni film kao žanr (setite se „Beogradskog fantoma“) toplom pričom o Radivoju Koraću utemeljuje sve značajnije mesto u modernoj srpskoj kiinematografiji.