Svejedno da li je u salati ili na licu – krastavac je dragocen. Pre svega, visok sadržaj vode čini ga saveznikom u održavanju vitke linije, objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer.
Krastavci se sastoje od 95 odsto vode. Ko u vrele dane pije premalo tečnosti, krastavcima može da nadoknadi njen deficit. U ostalih pet odsto krastavca koji nisu voda nalaze se mnoge dragocene materije – magnezijum protiv stresa, kalijum za nerve, bakar kao preventiva reumatskih oboljenja i gorke materije koje jačaju jetru.
Najvažniji enzim u krastavcima jeste erepsin, koji omogućava da se belančevine bolje prerade. U 100 grama krastavca ima samo 14 kilokalorija. Pomaže u izbacivanju tečnosti i brzo zasićuje.
Bankhoferov savet je kura od soka od krastavca. Iscedite u sokovniku sveže, biološki uzgajane krastavce da dobijete četvrt litra soka. Da bi taj sok imao dobar ukus, dodajte prirodni sok od jabuka, u odnosu pola-pola. "Ovaj sok pijte dve do tri nedelje svake večeri i jutra, po četvrt litra."
Iako kolutovi krastavca na očima i na licu često izazivaju smešak kod članova porodice, protiv starenja Bankhofer preporučuje masku od krastavca, jer može da spreči nastanak bora. "Koža halapljivo isisava vodu iz krastavaca i brzo je upija. Da biste ostali mladi, možete da u lice utrljate sok od krastavaca", zaključuje Bankhofer.
(Compress)
BEČ, avgust 2008.