Da je budućnost mnogo bolja, nego što se sada većini ljudi misli, tvrde Peter Diamandis i Stiven Kotler, koji u svojoj knjizi "Obilje: Budućnost je bolja nego što mislite" tvrde da će ljudi u budućnosti živeti bogatije, zdravije i udobnije nego ikada. Ili i ono što tvrde mnogi istoričari, da prosečan čovek danas živi bolje nego car u srednjem veku.
Diamandis i Kotler kažu da je njihov cilj da pre svega ponude nadu, jer ne možete promeniti svet ako ne verujete da se može promeniti. Diamandis i Kotler zalažu se za prihvatanje većih rizika, stvaranje kulture inovacija i fokusiranje na rešavanje problema umesto na jadikovanje zbog njih.
"Što je najvažnije, želimo da ljudi shvate da se danas više nego ikada u istoriji ljudi mogu udružiti kako bi zajednički rešavali velike izazove. Ne verujemo da će se obilje dogoditi samo od sebe. Ono će zavisiti od svakog od nas. To je upravo ono što je danas drugačije. Suočeni smo s enormnim problemima, ali mi kao pojedinci imamo enormnu moć da ih rešimo. Ovo je stvarno magično vreme".
Neurolog Sem Haris razgovarao je sa autorima i pitao ih da li svet postaje bolji?
"Samo ako se malo odmaknete od poplave loših vesti kojima smo zatrpani, videćete da se trendovi kreću u fantastičnom smeru. U proteklih stotinu godina mortalitet dece, je na primer, pao za 90 posto, a životni vek se udvostručio, a siromaštvo je u poslednjih 50 godina smanjeno više nego u prethodnih 500", smatraju autori.
Čak i piva ima više nego pre dva veka
Nasuprot pretpostavkama da je jaz između siromašnih i bogatih sve veći, Diamandis i Kotler tvrde suprotno.
"Živimo duže, zdravije i bogatije. Naravno, još uvek postoje milioni ljudi koji žive u užasnim okolnostima i siromaštvu, međutim, prema svim merenjima kvaliteta života – od dostupnosti dobara, usluga, transporta, informacija, obrazovanja, lečenja, vrednosti i ljudskih prava, značaja demokratskih institucija, čvrstih kuća, dostupnih kalorija, zaposlenja, energije, pa čak i piva, naše svakodnevno iskustvo značajno se popravilo u protekla dva veka.
Recept za psihološku katastrofu
Ljudi, kako kažu Kotler i Diamandis nisu svesni ovih promena, jer nisu programirani da ih primećuju. Autori to objašnjavaju činjenicom da je primarni posao svakog organizma preživljavanje, pa mozak daje prioritet informacijama koje otkrivaju ono što nas ugrožava. U borbi za opstanak ljudi imaju sklonost da više primećuju loše vesti.
"Mozak se oslanja i na heuristiku (strategiju razmišljanja i rešavanja problema na osnovu iskustva ali i intuicije i zdravog razuma – kada je istraživanje nepraktično). Veći deo vremena to funkcioniše, ali ne uvek. Neuspele slučajeve nazivamo kognitivnim greškama, odnosno predrasudama. Negativne predrasude su sklonost da se više značaja pridaje negativnim informacijama i iskustvima nego pozitivnim. Pozitivne predrasude su naše sklonosti da tražimo ili interpretiramo informacije na način koji potvrđuju naša preduverenja, ali kada se tome pridoda medijski fokus na loše vesti, imamo recept za psihološku katastrofu. Rezultat je mozak koji veruje da je kraj blizu i da ništa po tom pitanju nije moguće učiniti.
Prema pretpostavkama Kotlera i Diamandisa za 20 do 30 godina globalni standard života biže značajnije bolji. To ne znači da će svako na planeti uživati u luksuzu, nego da će moći da podmiri sve svoje osnovne potrebe.
Milijarda u usponu
Milijarda u usponu su, kako kažu autori, najsiromašniji ljudi sveta. Ovo je pre milijarda sa dna, ali Kotler i Diamandis je zovu "milijardom u usponu" jer zahvaljujući širenju komunikacija i informacijskih tehnologija ovi ljudi prvi put u istoriji čovečanstva imaju šansu.
"Njihovi glasovi, koji se nikada ranije nisu čuli, odjednom se uključuju u globalnu konverzaciju. Zahvaljujući novim tehnologijama milijarda u usponu počinje da se izvlači iz siromaštva. Oni su već sada na putu da postanu moćan i značajan potrošački segment čovečanstva, a mnoge kompanije užurbano rade na razvoju ultrajeftinih proizvoda koji bi im bili dostupni. Ovi napori snižiće cene osnovnih roba i usluga na način od kojeg će svi imati koristi. Milijarda u usponu, takođe, postaje i proizvodni i potrošački segment čovečanstva koji stvara nove ideje, uvide, proizvode i usluge koje pridonose ukupnom bogatstvu sveta".
Budućnost će biti bolja nego što većina ljudi misli, ali autori tvrde da će i pored svega biti problema. Ekonomske krize, prirodne katastrofe, teroristički napadi, koncept obilja čine dalekim i stranim, čak smešnim, ali istorija nas uči da se napredak odvija i u dobra i u loša vremena.
Peter H. Diamandis je direktor firme X PRIZE, diplomirao je molekularnu biologiju i magistrirao na Harvardu, dok je Steven Kotler autor članaka koji su objavljivani u više od 60 časopisa od Timesa i Wireda do National Geographica.