Za razliku od prve večeri festivala, kada je skoro svu, ili bar najveću pažnju odneo Igi Pop, drugo veče bilo je nekako izjednačno. "The Lemonheads" su privukli najveći broj ljudi na Taš, ali su gotovo istu atmosferu napravili i domaći predstavnici "Diciplin A Kitchme" i "Partibrejkers".
Druge večeri čast da probije led imala je beogradska grupa "Strip". Poznatiji po studijskom radu i sjajnim pesmama, koje se definitivno izdvajaju na domaćoj muzičkoj sceni, pokazali su da im ni bina nije sasvim strana.
Nakon toga nastupio je "Shiroko", a onda je red došao i na hard rok bend iz Hrvatske "Majke".
Zaista je velika šteta što u trenucima njihovog nastupa nije bilo više ljudi. Slično kao i dan ranije, većina je čekala kasnije sate, ali je bar masa ispred bine bila nekako skoncentrisanija... "Majke" su ispred sebe imale odabrane fanove koji su se vidljivo dobro provodili, pravili šutke, pevali s njima i zaista uživali. Čist gitarski zvuk, bez komplikovanja. Čist rok, s primesama dobrog bluza i uz zanimljive tekstove. Bili su pozvani na bis, odsvirali su "Život iz sve snage" i obećali da će ponovo doći. U nekom manjem prostoru, na solo koncertu, gotovo je izvesno da bi ovaj bend imao sjajan nastup.
Satnica je, kao i prvog dana, kasnila oko sat vremena, ali, iako je bilo očekivano da će se već na nastupu "Discipline" okupiti masa, to nije bio slučaj. Vidljivo manji broj ljudi dovodi do zaključka da je Igi Pop najzaslužniji za rasprodat festival, ali on ove večeri nije bio tu...
Ipak, i domaći "drum and bass" predstavnici, "Diciplin A Kitchme" uvek su bili pravi recept za dobar provod. Sirova energija koju emituju bila je dovoljan razlog da se igra, skače i pravi šutka. Fanovima grupe nije bilo nimalo bitno koliko ljudi će biti na koncertu, dokle god Koja nemilosrdno prži po basu! Prepoznatljivi ritmovi, ali i kratki, jasni i glasni tekstovi pomerili su publiku, kao i uvek na njihovim nastupima. I opet - nije ni bilo bitno da li će promovisati poslednji album iz 2007. - "Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi", ili će se tu provući i neka "Buka u modi". Potpuno se isto, pozitivno reagovalo na sve, te su i oni dobili priliku da odrade bis.
Hedlajneri su ovog puta bili "The Lemonheads". Za ovu grupu kažu da je "najznačajniji pop rok bend grandž generacije", ali ih naša publika nekako najviše pamti po sjajnoj obradi pesme "Mrs Robinson" iz 1992, koju su u originalu izveli Sajmon i Garfankl, a koju, nažalost, nisu odsvirali.
Predvođeni harizmatičnim i zgodnim Ivanom Dandom, imali su prilike da pred beogradskom publikom prvi put pokažu da su se 2006. s razlogom okupili, posle devet godina pauze. Videli su i da im obrade dobro idu, pa su rešili da pre sledećeg studijskog albuma izdaju album obrada - "Varshons".
Očekivano ili ne, Taš nije bio ni blizu pun kao dan ranije. Bend je započeo nastup u mirnoj atmosferi, a kako će se kasnije ispostaviti, prilično mirno i nastavio, pa i završio. Oni su bili – oni, ma šta je ko tu očekivao. Na momente ste mogli da pomislite da su potpuni početnici, iako sviraju već godinama. Bez mnogo komunikacije i s repertoarom koji je bio možda previše lagan za bolju atmosferu. Dodajte i činjenicu da zaista mali broj ljudi kod nas zaista prati njihovu karijeru, te ćete dobiti jedan pomalo mlak nastup... Ivan Dando još uvek je mnogima privlačan i zanimlji, iako više odaje utisak čudnog i pomalo izgubljenog lika. Mada, mora se priznati, imao je odličnu podršku publike kada je nekoliko pesama odsvirao sam, bez benda, a kasnije je sišao u publiku i fanovima podelio nekoliko suvenira. Bilo je tu i starijih hitova, kao što je naslovna numera s albuma koji ih je proslavio 1992, "It's a Shame About Ray", ali i poneka obrada s novog albuma.
Za kraj - ponovo domaći predstavnik rokenrola; ako je suditi po reakcijama fanova, jedan od najvažnijih na našoj domaćoj sceni. Festival su zatvorili "Partibrejkersi". O njihovim nastupima možete pisati i puno, ili ih opisati samo u par reči, ali su uvek bili i ostaće autentični, energični i potpuno svoji. "Tražim te", "Zemljotres", "Put za jug"... A bilo je tu i nekih sjajnih pesama s najnovijeg albuma "Sloboda ili ništa". I opet - mnogo skakanja, pevanja, emocija... Kao i uvek uz Caneta i ekipu.
Posle svega, Jelen Pivo Live festival definitivno ima pozitivan skor... Dobra organizacija i pravi bendovi za postizanje cilja festivala, a to je promocija gitarskog zvuka, roka i svih onih žanrova za koje se plašimo da na ovim prostorima ne izumru. Ako sudimo po interesovanju, teško da će se to desiti. Imamo mi još uvek sluha za prave stvari.
Tekst: Ljiljana Zdravković
Foto: Marko Risović