Sive ćelije u sajber prostoru, telo u sajber sauni! Igralo se za plasman na internacionalnu "sajber olimpijadu" u Kelnu.
Trideset i nešto stepeni. "Miris" uzbuđenja. Ne, to nije vikend (6. i 7. septembar) na Adi! Sive ćelije, oštro oko, istančan sluh i brzi prsti bili su u Hali 2 Beogradskog sajma, na nacionalnim kvalifikacijama za World Cyber Games (WCG) – globalni sportski turnir u sajber prostoru.
Sajber šta?!
Vic znate... Ali, šalama nije bilo mesta na Sajmu, jer cena je bila odlazak na najveće svetsko takmičenje u video-igrama pod zastavom srpske reprezentacije.
Ove godine veliko finale WCG, zapravo okršaj najboljih igrača (gejmera) sveta, održava se na obali Rajne, u Kelnu, od 5. do 9. novembra.
Ako su vam gejmerske strasti nepoznato stanje uma, domaći organizatori bi vam WCG ukratko objasnili na sledeći način:
- WCG je najveći svetski festival kompjuterskih igrica i tehnologije, koji su osnovali korejska kompanija "International Cyber Marketing" (ICM) i korejsko Ministarstvo za turizam i sport. Sa 74 zemlje učesnice na prošlogodišnjem velikom finalu, WCG nastavlja trend rasta, a samim tim i širenja popularne gejming kulture, te se može očekivati da će ove godine broj onih koji će se boriti pod zastavom svoje zemlje za slavu i bogate nagrade dostići rekord.
Mada, nije sve i u igri, već i u druženju, zabavi…
- "Sajber olimpijada” je pre svega mesto susreta, razmene iskustava i ideja mladih, ali i predstavljanja novih kompjuterskih tehnologija.
"Tetris", pasijans, šarene loptice i ostale kancelarijske razbibrige su – nedovoljno je reći – smešne za prave gejmere. Oni se takmiče u pet zvaničnih WCG igara: FIFA 08, "Need for Speed", "Counter Strike 1.6", "Command & Conquer" i "Warcraft III".
Ponovo, nema šale, radi se o ozbiljnim igricama, koje zahtevaju trening, snažne živce, veštinu, moć zapažanja, brzinu, razmišljanje i… sate provedene na stolici, pred treperenjem monitora.
Na rezervi kiseonika
Vreme provedeno u Hali 2 tokom dvodnevnog takmičenja većinu je koštalo litara znoja, neodoljive potrebe za kiseonikom i vodom, navikavanja na telesne "mirise" uzbuđenja…
Šetnja po štandovima nije otkrila ništa novo. Gedžeti na nekoliko ne previše raskošnih promo štandova, ograđeni deo sa brojnim kompjuterima za takmičare, bina gde je održano finalno sučeljavanje tastatura, volana i miševa, kuliranje na lejzibegovima… Ovogodišnje nacionalno prvenstvo pažnju običnog posetioca moglo je zadržati veoma kratko, posebno zbog uslova u samoj hali.
Većinu je zaintrigirala mogućnost da se besplatno isproba svetska pomama zvana "Nintendo Wii". Mahanje rukama, skakutanje po platformi, gibanje tela – simulacija pokreta skijanja, aerobika, tenisa i svega što su kreatori ove konzole uspeli da sa čistog vazduha izmeste u "magičnu igračku".
Da je neko iz prošlosti bacio pogled na gospođu koja "na suvo" vežba aerobik ili dečaka koji "skija" ispred monitora sa daljinskim u ruci…
Međutim, kvalifikacije za WCG ove godine nisu bile samo gejmerska manifestacija, već i mesto za ekološko osvešćivanje svih učesnika i posetilaca. Ekološka organizacija Fakulteta organizacionih nauka Eko FON, u saradnji s učenicama jedne beogradske osnovne škole, svoj štand je pretvorila u mesto gde se strast gejminga susreće s umetnošću i ekologijom.
- Velika veza postoji između WCG i ekologije. Gejmeri su ti koji utiču na IT industriju da osavremenjuje procesore, grafičke kartice i, uopšte, stvara sve jače kompjutere. Ali, šta se dešava s onim zastarelim? Mnogi gejmeri ne znaju šta da rade sa zastarelom opremom kada dođe u fazu otpada, a taj period zastarevanja sve je brži. S tom opremom može mnogo toga da se uradi, iako je mnogi čuvaju kao uspomenu.
- Mi koristimo stare kompjutere u dvojake svrhe. Jedno je održiva umetnost, koja propagira korišćenje otpada za stvaranje umetničkih dela (npr. mapa sveta napravljena od dirki tastature, "Barbi" kućica od monitora i slično), a drugo je interaktivna kreativna radionica, gde zajedno sa decom sklapamo nova dela i tako ih na suptilan način uvodimo u priču o ekologiji - opisala je aktivnosti studentske organizacije Eko FON profesorka Petrović.
Samo, pitanje je koliko su gejmeri, koncentrisani na pucanje, šutiranje fudbalske lopte, trkanje, a i povremene prepirke oko regularnosti takmičenja i opreme, imali vremena da saslušaju predloge organizacije Eko FON.
- Osvešćenost je veoma slaba. Interesantno je da su muškarci ekološki osvešćeniji, s obzirom da je na prvi pogled bilo logičnije da to budu žene, zbog materinskog instinkta. Istraživanja koja je sproveo FON su upravo to pokazala. Ali, muškarci su i veći korisnici IT opreme… U principu, kao država smo sasvim neosvešćeni. Čak i ako bi neko želeo nešto da reciklira, nema gde, jer to nije sistemski organizovano na nivou države - kaže profesorka Petrović.
Tajna Zla
Dok je atmosfera neizvesnosti ko će biti deo srpske gejmerske reprezentacije dostizala stepen usijanja, a ekologija postajala sve nestrpljivija da bar na sekund privuče svačiju pažnju, besprekoran fokus bezbroj pari zacrvenelih očiju doveo nas je do pitanja - u čemu je tajna gejmera?
- "Counter Strike" možeš sedam godina da igraš, pa da i dalje ne znaš da igraš dobro. Prvo, moraš da treniraš sa mnogo boljima od sebe. Drugo, moraš da znaš mnogo dobro da slušaš, jer je to ključ svega. Zatim slede pucanje i kretanje, pa dobro razmišljanje i uvežbanost sa svojim timom. I najbitnije - moraš da budeš timski igrač.
Devetnaestogodišnje (gejmersko) Zlo je administrator jednog od najposećenijih srpskih veb sajtova, uspešan student ETF (sve desetke), nekada je trenirao fudbal (pravi, ne sajber), na WCG u Indijanapolisu je nezvanično bio jedan od najboljih "slušača" u "Counter Strike"…
Svoj dan Nikola za Nadlanu.com opisuje na sledeći način:
- Igricama posvećujem barem devet sati dnevno, od toga sedam sati pripada igrici "DotA", u kojoj je moj klan nezvanično četvrti po uspehu. Oko tri sata sam na "mesendžeru", ali u isto vreme igram i tri onlajn igrice i uređujem sajt. Spavam četiri sata dnevno, a ostatak vremena radim, učim…
Gejmerima se iskrena strast ne može osporiti. Stvar je izbora i zato – složili smo se s Nikolom – niko nema prava da sudi jer, kao i sve, i igranje igrica ima svoje dobre i loše strane.
- Postoji velika razlika između čoveka koji voli kompjutere i čoveka koji voli igrice. Najveća strast u igranju igrica je što je to jedina stvar gde čovek može da bude najbolji, mada mora da uloži mnogo truda. Mnogo je lakše sedeti kod kuće i igrati igrice, nego trčati kilometrima da bi se bio najbolji u atletici. Takođe, igrice igraju svi uzrasti, dobro je druženje… Neki igraju samo da im prođe vreme, ali postoje i drugi, koji bi dali sve, samo da bi dobili partiju – kaže nam Nikola.
Kada su moderne tehnologije, veliki trud i ozbiljan novac pomešani s takmičarskim duhom i strašću, jedno je sigurno - veliko finale u Kelnu će biti pakleno!
Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Marko Risović