"Nikada u istoriji Beograda nije bilo dana kao što je bio 9. mart, niti će ga ponovo biti", reči su lidera SPO Vuka Draškovića.
U žestokim uličnim sukobima, 9. marta 1991. poginuli su 17-godišnji demonstrant Branivoje Milinović i 54-godišnji policajac Nedeljko Kosović. JNA je toga dana u večernjim satima izvela tenkove na ulice i na svoje građane.
I 21 godinu nakon demonstracija, oni koji tačno znaju šta se dogodilo tada i šta se događalo posle, pitaju se – da li je tog dana istorija mogla krenutim nekim drugim tokom, bez tragičnog sleda događaja na prostorima bivše Jugoslavije. Da li se energija i nada koja je tada postojala može ponoviti, obnoviti...i koliko vremena je potreno da bi se jedan narod regenerisao.
Ali sve manje je onih koji znaju istinu o tom i svim danima i godinam posle, a mnogi i ne žele da je saznaju.
Početkom devedesetih, Radio-televizija Beograd je postala simbol i instrument režima Slobodana Miloševića i vladajuće Socijalističke partije Srbije. Iako je na prvim višestranačkim izborima u decembru 1990. Milošević pobedio, TV Beograd nije propuštala priliku da neistomišljenike vređa u centralnim informativnim emisijama, i naziva ih izdajnicima. Na udar državne propagande naročito dolazi Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, tada najjače opozicione partije.
SPO 3. marta 1991. godine zakazuje demonstracije sa zahtevom da urednici Televizije Beograd Dušan Mitević, Sergej Šestakov, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Slavko Budihna podnesu ostavke.
MUP 6. marta zabranjuje demonstracije
9. marta: Policija je u 10.15 opkolila sedište SPO-a u Ulici Džordža Vašingtona, kako bi sprečila Vuka Draškovića da krene ka Trgu, ali se taj pokušaj završio neuspehom i kolona građana je krenula niz Ulicu 29. novembra.
SPO saopštava: "Od jutarnjih časova počeli sa blokadom ulica, raskršća i trgova, a dobijamo vesti da su blokirani svi prilazi Beogradu i da policija svuda batina građane (...) Kome je do slobode i do demokratije, biće u ovom času sa nama. Nećemo da srpsku zemlju od srpskih patriota brane klevetnička televizija, neslobodna štampa i policijska sila(...)
11,45: Pritisak demonstranata jača na svim prilazima Trgu. Policija baca suzavac iza leđa demonstranata kod "Mažestika" i napada palicama prve redove demonstranata. Demonstranti iz pravca Knez Mihailove i Obilićevog venca nadiru. Policija aktivira vodene topove, čak i jedan oklopni transporter. Kod Narodnog pozorišta pojedini demonstranti skaču na transporter, skidaju sa njega mitraljez.
12.15 – Na Trgu Republike i okolnim uličicama su ostali samo demonstranti. Preko sto hiljada ljudi skandira "Ustala je Srbija"...
Bilo je mnogo demonstracija u Beogradu nakon tog dana, ali nikada takav sukob nije viđen.
19.32 - Izjava predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića u "Dnevniku" RTB:
"Danas je u Srbiji u Beogradu napadnuta najveća vrednost koju ima naša zemlja i naš narod. Ugrožen je mir, a mir je osnovni uslov bez koga ni jedan problem koji imamo, a imamo ih mnogo, ne možemo uspešno da rešimo. Zato se snagama haosa i bezumlja Srbija mora suprotstaviti svim ustavnim sredstvima (...)
19.40 - Policija nasilno prekida emitovanje programa Radija B92. Pre toga je izvršen upad u Studio B radi prekida programa.
20.00 - Policija upada u Skupštinu Srbije i hapsi Vuka Draškovića....
Tokom noći policija hapsi na desetine demonstranata. Ulice su puste, tenkovi stoje na ulicama
U međuvremenu, na Terazije stižu studenti iz domova na Karaburmi i Zvezdari, a beogradski taksisti kruže u koloni centrom Beograda i trube.
Studentske kolone se sastaju kod Terazijske česme, Beograđani masovno izlaze na ulice. Počinje sa zasedanjem narodni Terazijski parlament.
Ponedeljak, 11. mart. Oko tri ujutro okupljeni kod Terazijske česme usvajaju zahteve, koji uz one devetomartovske, uključuju i momentalno oslobađanje svih uhapšenih demonstranata.
SPS posle podne istog dana organizuje miting na Ušću, koji u istoriju ulazi po govoru funkcionera SPS-a Dušana Matkovića u kom je pozvao okupljene penzionere da "krenu na Terazije da razjure sramotu Srbije."
Utorak 12. mart. Maratonska sednica Skupštine, usvajaju se ostavke čelnika RTS-a, tokom noći iz pritvora pušten Vuk Drašković. Te noći u Skupštini Srbije vođena je rasprava do jutarnjih sati. Setimo se i "Tužne priče" poslanika Lazića.
Sreda 13. mart. U toku mitinga opozicije objavljeno da je ministar policije Radmilo Biogdanović podneo ostavku. Izveštači iz Skupštine Srbije pamte da je to učinio rečima: "Svoju ostavku dajem vam na raspoloženje..."
U međuvremenu...prošlo je mnogo toga, ratovi, raspad zemlje. Neki novinari su još tih godina pisali na temu "Od Kosova do Kosova", ni ne sluteći kobno proročanstvo koje još nije u potpunosti završeno. Mnogi koji su tada verovali u demokratiju više nisu živi. Miloševićevi ljudi su čvrsto na vlasti.
Ni Slobodan Milošević više nije živ i za ovo danas nikom više ne može biti kriv. Njegova supruga od 2003. (godine u kojoj je ubijen premijer Zoran Đinđič) živi u Moskvi i optužena je zbog urgiranja da dadilji dodeli stan. Juče su mediji objavili vest da je Marko Milošević oslobođen optužbi za teško nasilje i prebijanje ...zbog zastarelosti slučaja.
Građani Srbije koji nisu u strankama žive teško, a vlast im najavljuje još teže dane.
Da li smo dobili ono što smo zaslužili?