Uporni rast tražnje nafte i gasa u svetu i sve manje potvrđenih rezervi tih energenata u Severnom moru primorali su Norvešku da krene u potragu za novim rezervama u arktičkim vodama, u blizini severne obale zemlje. Nastojeći da usklade energetske i ekološke potrebe, međutim, norveški političari su se našli u nezavidnom položaju između potrebe da dozvole naftnim kompanijama bušenja u oblastima Arktika i zahteva ekologa za očuvanje važnih životinjskih vrsta. Ekološke grupacije, uključujući norveški ogranak „Prijatelja zemlje“, vode kampanju za zaštitu Barencovog mora, koje je stanište mnogih vrsta ribe, velikih kolonija morskih ptica, kitova i polarnih medveda. Ekolozi se bore protiv svake aktivnosti u tom moru. Uz to, oni misle da je potrebno da Norveška smanji zavisnost od nafte i gasa, prenela je agencija DPA.
Norveška koaliciona vlada je nedavno predstavila plan koji ima za cilj da se usklade suprotstavljeni interesi, a koji je donet posle žučne rasprave između Laburističke partije premijera Jensa Stolenberga, koja se zalaže za istraživanje severnih mora u potrazi za energentima, i Partije centra i Socijalističke partije levice, koje se tome protive. Pošto je i opozicija podeljena po pitanju istraživanja nafte i gasa na krajnjem severu zemlje, istražni radovi u 50 kilometara širokoj zoni od obale zasad su odloženi. Norveška od 1995. eksploatiše oko tri miliona barela nafte dnevno i najveći je proizvođač te sirovine u Evropi. Ministarstvo nafte i energetike procenjuje da će ove godine prosečna proizvodnja nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) iznositi oko 2,8 miliona barela, da bi se 2007. povećala na tri miliona barela. Prodaja gasa ove godine se procenjuje na 87 milijardi kubnih metara, a do 2010. bi trebalo da se poveća na 120 milijardi zahvaljujući povećanju proizvodnje u nalazištima Ormen Lange i Snohvit koje eksploatišu glavne energetske kompanije Norveške „Norsk hidro“ i „Statoil“. („Pregled“)