Obožavaoci grupe Orthodox Celts ali i, generalno, keltske kulture svake godine se okupe 17. marta i u opštem veselju uz muziku voljenog benda obeleže Dan Svetog Patrika. Ovoga puta, još jedan povod je dodatno zagrejao atmosferu – „pravoslavni Kelti“ već 20 godina uspešno opstaju na sceni. Ideja da se zbog svega toga uradi nešto specifično bila za svaku pohvalu – i ne samo ideja već i realizacija. Fanovi nisu pod uticajem piva videli i čuli duplo, Kelti su zaista nastupili dva puta – prvo unplugged pa „električno“.
Neobična i vrlo prijatna je bila slika velike sale SKC-a u subotu oko 18 časova. Skupilo se i posedalo oko 250 prijatelja benda, novinara, napolju još sunce ali gust program tera Kelte da prvi, akustičan koncert počnu skoro na vreme.
„Dobro veče braćo, sestre...tetka, tečo, happy birthday to us“ – otvorio je Aca Seltik rođendansko slavlje koje je, sa pauzom od 140 minuta, trajalo skoro šest časova. Počelo je uz „I'll Tell My Ma“ uz uobičajenu tekstualnu intervenciju – Beograd umesto Belfasta. Odmah je usledila praznična „St. Patrick Was a Gentleman“, posle „Star Of the County Down“ frontmen Petrović je konstatovao: „Sreća je što smo imali vas, nadam se dea ćete nam čuvati leđa još dvadersetak godina“. Ovakav koncert je bio svojevrsni flešbek na zvuk koji su gajili u početku pa je i bubnjar Džekac, kao nekada, malo zasvirao harmoniku.
Pozitivno, energično ali, sa druge strane, fino, „kulturno“ – tako je bilo na prvom koncertu. Kakva promena samo dva sata kasnije ! Puna sala, solidno popunjen i hodnik a bend kreće žestoko – Drinking song! Adut koji se obično koristi u finišu koncerta sad je raspalio masu odmah na početku a za energiju Ace Seltika malo je reći da je nepresušna. Bavi se irskom muzikom ali se u svakom njegovom pokretu, gestu oseti metalac starog kova što ga čini apsolutnim vladarom koncertnog prostora kada svirka krene. „Nemojte da se premorite u prvih deset pesama, trebaće vam snage“, sasvim tačno je poručio pred „ono zbog čega je i nastalo sve“ – „The Wearing Of the Green“.
Neki su se ponadali njoj još na prvom koncertu ali je prava stvar bila što se pojavila na drugom jer je Ana Đokić, dama koja je zvukom violine ali i šarmom obeležila dobar deo proteklih 20 keltskih godina, zaslužila da je pozdravi svih 1000 ljudi. Doživela je ovacije, vraćanje na bis i na sve to se, u svom stilu, skromno i uz smešak poklonila. Horski se nastavilo uz „Foggy Dew“, „Nancy Whiskey“ a „Green Roses“ su posađene tek na koncertu broj dva. Stigla je usred rođendanske svirke i torta od „Seltic Crew“-a, duvao je bend zajedno u svećice sa publikom koja je spontano zapevala „Danas nam je divan dan...“.
Prisetio se Aca: „Ideja o svemu ovome potekla je od Džekca ali sam ja uspeo da nateram brod da krene ovako“. Kako ? Naravno – „Irish Rover“ ! Neizostavna himna Seltika „Over And Over“ završila je zvaničan deo a tradicionalno finiširajući instrumental na drugom bisu, „The Celts Strike Again“ konačno je, pred ponoć, okončao veliko keltsko slavlje u SKC-u.