Dragoljub Zamurović, veliki maestro fotografije, predstavio je svoj najnoviji serijal fotografija izložbom i fotomonografijom naslovljenom "Srbija- dunavski sliv".
Na Savskom šetalištu na Kalemegdanu u petak, 19. septembra 2008. godine desilo se da je kao što je za dobru fotografiju potrebno dobro svetlo, tako i za dobro otvaranje bilo potrebno sačekati ono pravo osvetljenje za izložbu. I bi svetlost, i otvorismo izložbu, i predstavismo Srbiju Evropi i svetu na najlepši i najbolji način. Bravo!
Na ovoj izložbi, na odlično izabranom mestu za ovu postavku, autor je izdvojio iz bogatog opusa, koji možemo naći u fotomonografiji, 45 fotografija snimljenih, uglavnom, iz balona: Dunav- njegove pritoke i slivove, prirodne i veštačke kanale i jezera, ribnjake i šume, staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta i ljude koji vole i žive u prirodi, od prirode i sa prirodom...
Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede je u svojoj uvodnoj reči na otvaranju izložbe govorio koliko je značajno za predstavljanje jedne zemlje, njene kulture, istorije, tradicije, geobogatstava i ekonomskih resursa, povezati umetnost i ljubav za prirodu i prirodne lepote, i u fotografiji vrhunskog umetničkog dometa strpljivo beležeći pejzaže i krajolike ispričati jednu nadahnutu i interesantnu priču iz sasvim novog ugla, priču u slikama i za stručnu ali i za širu publiku koja želi da uživa u lepotama. To je uspeo Dragoljub Zamurović, i zato je jedan od najznačajnijih srpskih umetnika 21. veka.
Srbija je i Dunav, a Dunav su i njegove pritoke. Reči su Raše Popova, koji je napisao uvodne tekstove u monografiji. Dunav prolazi kroz Srbiju hiljadu godina, a Dragoljub Zamurović, kao veliki umetnik, uspeo je da nam pokaže jedno novo lice Srbije. On nikad ne slika čist pejzaž, već uvek i živa bića u pejzažu, i tako daje ljudsku dimenziju veličani prirodnih pojava i lepoti prirode.
Volim Dunav, pored njega sam i odrastao. On je naše prirodno blago i prirodna veza sa Evropom, on nas čini sastavnim i neraskidivim delom Evrope. Moja želja je da ljudima pokažem sve lepote Dunava, ali i da ih podsetim da Dunav moramo čuvati od nemarnosti, nebrige, i što je najgore od zagađenja. Dragolju Zamurović se zahvalio svima koji su mu pomogli da do ove izložbe i fotomonografije dođe.
Za sam kraj nam je ispričao šta mu se učinilo da bi mogao biti odgovor na često novinarsko pitanje: Šta je najlepše na Dunavu? Njegova priča govori o Dunavu koji daje sve, od najosnovnijih životnih stvari, do one nadgradnje u vidu uživanja u prirodnoj lepoti, ali govori i o Dunavu koji može nekad i da uzme sve, pa i život, ali i tada je na neki svoj način lep, autor fotografija- slika o Dunavu je doživeo i preživeo i takav Dunav, na njegovu i našu veliku sreću, i uvek mu se vraća sa istim strahopoštovanjem i ljubavlju.
Ova po mnogo čemu jedinstvena izložba će biti otvorena do 15. oktobra, a možete je pogledati kad god poželite, od jutra do sutra, jer je i noću odlično osvetljena. Autor planira da nakon Beograda izložbu predstavi i u drugim (pre svega podunavskim) gradovima širom Evrope.
Šta da vam kažem, sem, prošetajte Savskim šetalištem na Kalemegdanu i uživajte u Dunavskom slivu Srbije. Ako slučajno ili namerno, prepoznate sebe na nekoj od fotografija znajte da ste deo istorije u koju ulaze posvećenici- zaljubljenici u ovu reku i sve što uz nju ide.
Tekst: Dragan KLjajić
Foto: Marko Risović