Najveće negodovanje građana izazvao je član tog sporazuma koji predviđa mogućnost da potpisnice ACTA mogu da ovlaste nadležne organe da traže od internet provajdera podatke o korisnicima za koje se sumnja da krše autorska prava.
Ili u slobodnom prevodu na srpski jezik, nema više besplatnog skidanja muzike i filmova sa interneta, a i vaš šef može veoma lako doći do poruke u kojoj ste ga nazvali imenom neke domaće životinje.
Veliki brat interneta, ujdurma Holivuda, atak na privatnost i građanske slobode i poslednji slobodni medij, najčešći su argumenti protivnika sporazuma. Zagovornici ACTA, s druge strane, kažu da nema nikakve razlike između krađe nečega u virtuelnom i realnom svetu i naglašavaju da ovaj sporazum ne mora da ugrozi privatnost.
Upliv vlasti u privatni život građana
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije saopštilo je da postoji mogućnost da Srbija pristupi sporazumu ACTA, ali i da taj dokument nije predložen Vladi Srbije na usvajanje.
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić tvrdi da će Srbija biti u obavezi da usvoji sporazum ACTA, ako on bude prihvaćen u EU, ali da neće morati da zanemari svoje propise o zaštiti podataka. Ona kaže i da se ACTA ne primenjuje direktno, te da svaka država treba da donese sopstvene propise u skladu sa sporazumom.
Savim suprotan stav ima profesorka prava na Univerzitetu Union dr Vesna Rakić- Vodinelić, koja smatra da bi, u slučaju prihvatanja sporazuma, Srbija morala da menja svoje unutrašnje pravo na način koji se suprostavlja Ustavu. Ona skreće pažnju na problem koji je, na neki način, ostao u senci ACTA u Srbiji - Zakon o elektronskim komunikacijama, koji, kako tvrdi, „već omogućava kontrolu elektronskih komunikacija bez odluke suda“.
- U ovom trenutku ovo pitanje je pre svega teoretsko i Srbija nema pravo da potpiše ACTA sporazum - kaže za portal Nadlanu.com dr Rakić-Vodinelić i podseća da Ustavni sud, posle jedne i po godine, nije doneo nikakvu odluku na predlog da se ispita ustavnost Zakona o elektronskim komunikacijama.
- Već samo na osnovu primera Zakona o elektronskim komunikacijama i bez potpisivanja jednog međunarodnog sporazuma kao što je ACTA naše vlasti neće prezati od pokušaja da kontrolišu privatnu sferu svakodnevnog života građana - tvrdi Vesna Rakić - Vodinelić.
Ona objašnjava da je sporazum ACTA otvoren za potpisivanje za one države koje su neposredno sudelovale u pregovorima povodom izrade ACTA i za članice Svetske trgovinske organizacije, a Srbija nije ni članica Svetske trgovinske organizacije, niti je sudelovala u pregovorima.
Evropski parlament nije ratifikovao ACTA već je od Evropskog suda pravde zatražio mišljenje o tome da li je ACTA u skladu sa pravnom regulativom EU, kaže dr Rakić - Vodinelić, koja naglašava da ACTA omogućava državama da prate i možda i zloupotrebe privatnu komunikaciju građana.
- Naš Parlament može da odluči da su odredbe ACTA u redu i da bez potpisivanja samog sporazuma promeni unutrašnje pravo Srbije u pravcu koji otvara ACTA - kaže dr Rakić - Vodinelić.
Zaštita intelektualne svojine
Velike nedoumice izazvo je i proces kreiranja ACTA. Protivnici ACTA kažu da je ovaj sporazum tretiran kao državna tajna nedostupna ne samo javnosti, već i političarima.
Da ACTA, ipak, nije jedini problem smatraju i članovi grupe "99 odsto" iz Srbije.
- Postoji više dokumenata koji bi trebalo da kontrоlišu građane putem interneta, а ne samo ACTA. To je jedna upotpunjena strategija preuzimanja kontrole nad internetom, koji je oruđe budućeg građanskog protesta i orgnizovanja - kažu iz „99 odsto“ za portal Nadlanu.com.
Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je naglasio da "dokument ACTA nije 'Veliki brat' ", a sličan stav zastupa i pomoćnik direktorke Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić, koji tvrdi da internet provajderi neće biti odgovorni za postupke svojih klijenata.
- ACTA predviđa da se na pravi način uredi saradnja između provajdera i organa vlasti. Ne možemo unapred da znamo kako će to izgledati, ali u redu je ako provajder ima uvid u to ko krši prava intelektualne svojine, ko krade nečije vlasništvo? U čemu je razlika ako uzmemo nešto što nije naše u virtuelnom i realnom svetu? Krađa je krađa - izričit je Marić.
Hoćemo li dobiti Velikog brata na internetu, još nije sigurno, ali jasno je da je Fejsbuk sa mesečno aktivnih 845 miliona korisnika, koji dobrovoljno objavljuju podatke o sebi i onome što vole ili ne vole, već uradio veliki deo posla.