Milunović: Zvezda je moja večna ljubav!

- Apsolutno – ne dvoumi se Luka ni na trenutak. – Da sam mogao da poželim kako će izgledati moj početak u crveno-belom dresu, to bi bilo upravo ovako – pobede koje se nižu, pun stadion, tri gola, slavlje u derbiju…

Na derbiju je bio jedino beogradsko dete u sastavu Crvene zvezde, što govori o tome koliko je deci iz Beograda teže da dođu do velikog uspeha.

- Često sam o tome razmišljao i razgovarao s roditeljima. Naš put je duplo duži i teži jer u Beogradu imamo sve nadohvat ruke, živimo uz porodicu, prijatelje, uz sve prednosti koje pruža veliki grad i želimo od svega pomalo. S druge strane, dečaci sa strane, koji ostave roditelje, školu, drugove, oni se više žrtvuju, posvete se maksimalno onome zbog čega su došli u Beograd i tako uspeju. Zato beogradskim klincima poručujem da budu istrajni, posvećeni i uporni jer drugačije se ne može do ostvarenja svojih snova.

Pričalo se da je njegov menadžer poslednjeg dana prelaznog roka trebalo da ugovori Lukin prelazak u Spartak…

- Bile su neke priče, ali meni ništa nije javljano dok nije završen posao s Crvenom zvezdom. Kad sam dobio poziv da se spakujem i hitno krenem iz Belgije u Beograd nisam znao gde udaram. Bio sam presrećan, ne samo zbog ljubavi prema Zvezdi, već i zbog činjenice da nastavljam karijeru u velikom klubu koji je san svakog dečaka. Tome sam se nadao otkako sam počeo da igram fudbal, radio sam, trudio se i verovao da će se jednog dana ostvariti, a onda se dogodilo kada sam najmanje očekivao.

Ne može se protiv gena – to je ljubav urođena…

- Kao mali sam počeo da simpatišem Zvezdu jer su svi u porodici bili naklonjeni crveno-belim bojama. Bilo je to spontano i srećan sam što je tako. Nikad se nisam pokajao, niti ću jer Zvezda je moja večna ljubav.

Ovaj 19-godišnji zvezdaš vrlo je emotivno doživeo ovacije pune Marakane kada je izlazio iz igre protiv Smedereva i Partizana.

- Hteo sam da napuštam teren što duže, da ti trenuci traju beskonačno! Taj osećaj je jedinstven i mnogo prija, ali sam svestan i da mora da se zasluži.

Tri gola na startu prolećnog dela sezone jesu nabacila određen teret na pleća.

- U Zvezdi je uvek moranje i uvek se traži više. Pritisak sada jeste veći, znam da svi očekuju mnogo od mene, ali bih na prvom mestu istakao motiv više koji sam time dobio. To je ono što daje snagu i gura čoveka da ne posustane i da bude još bolji.

Imao je neobičan put za mladog fudbalera: od OFK Beograda, preko Belgije, do Marakane.

- Boravak u inostranstvu me je učinio jačim za veliko životno iskustvo, ali tvrdim da niko ne treba tako mlad da ide preko granice. Ali, nisam imao drugu mogućnost, na Karaburmi su me vratili u omladinski tim kad nisam hteo da potpišem profesionalni ugovor i pristao sam da odem u Varegem kako bih igrao u kontinuitetu. Bio sam standardan, igrao dobro, ali kad se promenio trener, shvatio sam da moram da idem. Poslednji dani su bili posebno napeti, stalno sam držao telefon u rukama, jurio papire, a kada su mi javili da krenem u Beograd na potpis sa Zvezdom, bio sam zatečen i pogubljen. Nije bilo letova pa sam išao čak u Ajndhoven kako bih odande stigao na vreme kući. Ali, kako je ispalo, sve bih isto uradio ponovo.

Za njega najveći san nisu ni Barsa ni Real, već – Zvezda.

- Odgovorio sam belgijskim novinarima da ću, ako mi nude izbor između Reala i Barselone, reći Real jer je ipak kraljevski klub. Ali, onda sam im rekao da je moj životni san Crvena zvezda jer ona je za mene jedini kraljevski klub! Zato i ne razmišljam o tome gde bih jednog dana voleo da odem, jer sam već stigao tamo gde sam želeo. Prvo da ovde ostavim srce, da ostanem što duže, da osvojim što više titula i duplih kruna, pa ću posle toga videti šta i kako dalje.

Za Luku je Prosinečki ono što je Robertu nekada bio Šekularac.

- Svi koji imamo tu privilegiju znamo šta znači sarađivati s Robijem koji je bio legenda Zvezde. On je čovek koji uvek može da nam pokaže kako nešto treba uraditi, da nam ukaže na greške koje mi ne vidimo i da nam sve objasni. Verovatno, kao što je i njemu neko drugi objašnjavao. Daj bože da i mi krenemo Robijevim putem.

Luka veruje u Zvezdin povratak na krov sveta.

- Prvo, mnogo mi je krivo što nisam rođen ranije, pa da sam mogao da budem svestan tih dana kada je Zvezda u Bariju postala prvak Evrope. Ne znam koliko puta sam samo gledao snimke tih mečeva i slušao o tim danima. I svaki put se naježim! Duboko u sebi se nadam da će moj klub opet biti moćan u Evropi i još jednom osvojiti sve ono što već imamo u muzeju. Da li ću to doživeti ja ili moja deca ne bih da prognoziram, ali polako počinjem da verujem u to. Želeo bih da doživim taj dan jer mi Zvezda zaista mnogo znači u životu.

Može li ova generacija da vrati Zvezdi dominaciju bar u domaćim okvirima?

- Imamo kvalitet i treba da ga dokazujemo. Polako ali sigurno naša mladost može da promeni sve. Ovi momci koji danas igraju, svi znaju šta znači Zvezdin grb, a uz to imamo kvalitet da vratimo klub na mesto koje mu pripada i da beležimo rezultate koje navijači očekuju.

Najupečatljiviji mu je u sećanju Strazbur…

- Sećam se dobro svih evropskih mečeva, ali ipak bih izdvojio one posle kojih sam bio i tužan i ponosan. Na prvom mestu mislim na duele sa Strazburom, Bajernom i Glazgov rendžersom, kada smo bili tako blizu, ali ipak ispadali. To je, valjda, u krvi nama zvezdašima jer pored svih silnih pobeda uvek se nekako sećamo mečeva kada nismo prolazili. Posebno taj Strazbur, plakao sam kao kiša…

Da li je 2:0 protiv Partizana dovoljna prednost za finale Kupa?

- Život profesionalca je surov i stalni novi izazovi ne dozvoljavaju ni da kao čovek uživaš u velikoj pobedi, što naš trijumf protiv Partizana svakako jeste. Mi idemo na JNA s dobrim rezultatom i ako budemo pozitivni i odigramo kako možemo, plasman u finale ne bi trebalo da izostane.

Poruka Zvezdinim navijačima…

- Hvala im na podršci koju nam pružaju pesmom svih 90 minuta. Oni nas nose, najbolji su na svetu i sada sam još srećniji što sam bio deo “severa” i što ću to zauvek ostati. Samo su se sada stvari malo promenile za mene, ja dole trčim i borim se, a “delije” i dalje daju gas Zvezdi sa tribina. Kao što kaže “Pesma koja ne umire”, ta ljubav će živeti večno i ja ću dati srce iz grudi da se svi zajedno radujemo novim pobedama, titulama i duplim krunama – poručio je Luka Milunović za kraj.

Izvor: novosti.rs

fk crvena zvezdaluka milunović