Da li predstava postoji bez glumaca? Može li se izvoditi bez njih?
Očigledno može, i ne samo to, nego može biti i nagrađena. "Štifterove stvari“ Hajnera Gebelsa predstava je bez glumaca, pevača i muzičara i jednoglasni je dobitnik gran prija "Mira Trailović" na 42. BITEF-u.
Na pozornici su samo klaviri, slika, zvučnici, slika iz 17. veka, oblaci izmaglice, pesak i voda. Ovog puta subjekti predstave bile su stvari, a ljudi u njihovoj "službi" - pojavljuju se samo kad treba pripremiti scenu.
Slike se menjaju na platnu, instrumenti se pomeraju i sviraju "sami od sebe", povremeno se čuju glasovi iz zvučnika. Pozornicu ispunjavaju stvari i predeli koji se sporo smenjuju. Publika može pažljivo da pogleda svaku stvar, svaki delić, prizor.
Hajner Gebels, u jednom intervjuu povodom ove predstave, kaže da je zasićen komadima u kojima glumci viču i stalno pokušavaju nešto da nam kažu ili nametnu. Ovde je akcenat na publici i njenim emocijama. Gebels već sprema sledeću predstavu, gde će biti glumaca i pevača, čime pokazuje da je ovo bio eksperiment, a ne njegov budući rad.
U predstavi se, osim raznih glasova, čuje i intervju s Klodom Levijem Strosom, antropologom koji se bavio filozofijom i socijalnom antropologijom. Strosove rečenice kao da su odgovori samog Hajnera Gebelsa. Levi Stros kaže da uživa u samoći, jer je razočaran u ljude. Ali njegova samoća nije potpuna, jer voli da se druži sa psom i mačkom. Na pitanje da li postoje još neotkrivene kulture ili delovi Zemlje, oni do kojih naučnici još nisu stigli, njegov odgovor je – ne.
I sam autor "Štifterovih stvari" pokušava da dokuči postoji li neotkriveno u pozorištu. Bavi se doživljajima koje publika još nije osetila, onim što još nije videla, netaknutim idejama...
Predstava u potpunosti može biti lični doživljaj gledaoca. Jedno od većih pitanja, koje otvara prostor za razmišljanje, jeste - da li je ova eksperimentalna predstava budućnost pozorišta? Da li će se publika vremenom zasititi glumaca koji žele nešto da im doviknu? Da li će na pozornici stvarima i situacijama upravljati ljudi za lap-topovima?
Tekst počinje i završava se pitanjima koja se, s početka i s kraja, razlikuju. U stvari, veoma su povezana.
Tekst: Nada Veljković