Međutim, da li u takvim savetima ima istine ili se radi samo o nepotkrepljenim pričama? Prema pisanju portala Gizmodo.com, koje prenosi "Index.hr" većina stvari koje verujemo o alkoholu je na vrlo klimavim nogama.
Pivo pre žestokih pića
Profesor farmakologije i toksikologije na Univerzitetu u Texasu dr Ruben Gonzales je u jednom od svojih istraživanja došao do vrlo zanimljivih zaključaka. Razlika u procentu alkohola u pivu i žestokim pićima veća je nego što mislimo.
"Ako pijete pivo celo veče, to je kao da se sporo vozite automobilom. Počnete li nakon toga istim tempom da ispijate žestoka pića, to je kao da ste naglo ubrzali vožnju. Vaša usta možda neće znati razliku, ali telo sigurno hoće", naglasio je Gonzales.
Iako su mnoge pivopije smatrale kako će piju li pivo pre nekog žestokog pića u svom želucu napraviti svojevrsni temelj koji će im omogućiti da se napiju kvalitetno, ali ne i previše, istina je nešto sasvim suprotno.
S druge strane, tvrdi Gonzales, počnete li sa žestokim pićima, verovatno se nećete otrezniti brže ukoliko pređete odjednom na pivo. Jedino što ćete uraditi jeste to što ćete se napiti mnogo brže, pa će vam želja za pivom kasnije biti znatno umanjena.
Alkohol otklanja stres
Umorni ljudi često traže spas u čašici, ali to je potpuno pogrešno. Treba popiti svega 20-30 ml žestokog pića, ili 40 ml vina ili martinija. Male doze ublažavaju unutarašnju napetost i pomažu čovjeku da se opusti.
Nažalost, za te svrhe ljudi u stvarnosti koriste mnogo veću količinu alkohola, što rezultira s dva moguća scenarija. Prvi dovodi do povećanja umora, pogoršanja raspoloženja i pojave depresije koja pojačava osećaj malaksalosti i iznemoglosti. Drugi podrazumijeva alkoholnu euforiju, koja se takođe neizbežno završava depresijom. Ni u jednom, ni u drugom slučaju nema ni riječi o oslobađanju od stresa, prenosi "Index.hr"
Alkohol povećava radnu sposobnost
Mnogi ljudi su uvereni da se pod dejstvom alkohola lakše radi. Pošto težak ili srednji stepen pijanstva otupljuje sve reakcije i čula, većina pod tim podrazumijeva lakši stepen opijenosti, koji aktivira misaone procese.
Međutim, taj osjećaj je potpuno subjektivan. Australijski naučnici su to nedavno i dokazali: kod pripitih ljudi zaista se povećava brzina misaonih reakcija i pokreta, ali te su reakcije, a i pokreti najčešće pogrešni. Osim toga, čak i male doze alkohola izazivaju pad koncentracije i pogoršanje kvaliteta umnog rada.
Različiti uticaji
Verovatno ste mnogo puta čuli nekog od vaših prijatelja ili poznanika nešto poput: "Ne volim da pijem pivo, od njega sam pospan" ili "kad pijem džin, uvek sam razdražljiv". Međutim, većina naučnika se slaže da je to u stvarnosti malo veroatno. Ipak, ovu teoriju o različitim vrstama "pijanaca" je prilično teško dokazati, a i opovrgnuti.
Lekari pretpostavljaju da ljudi koji popiju čašicu previše postaju ljuti, tužni ili pospani zbog načina na koji im radi mozak, a objašnjavaju to na sledeći način: mozak je najsavršeniji fotoaparat kojim je moguće beležiti sve ono što nam se događa i isto tako, te događaje prizvati u sećanje nekim spoljašnjim naražajem poput mirisa. A čovek koji popije svakako je opušteniji i podložniji uticaju spoljašnjih faktora, što vrlo često dovodi do naglih promena raspoloženja.
Mešanje pića
Većina ljudi često govori o tome da mešanje pića A s pićem B dovodi do katastrofalnog učinka na telo, a i mozak. To baš i nije tako, jer se ne događa nikakva hemijska reakcija između pića poput piva, vina ili žestokog pića zbog koje bi sledeći dan mogli da se osećamo loše. Ono što je bitno jeste ukupna količina alkohola koju konzumiramo.
Važnije je pitanje jesu li tamna pića poput viskija jači stimulator glavobolje od bistrih poput votke. Mogućnost da zaista jeste tako potvrđena je studijom Univerziteta Brown, a moguća razlika je u tome da tamnija pića imaju veću koncentraciju određenih nusproizvoda fermentacije. Druga pak studija Bostonskog univerziteta nije pronašla povezanost glavobolje i vrste alkohola.
Alkohol povećava apetit
Lagani osećaj gladi stvaraju samo jaki napici i to u maloj količini: 20-25 mililitara rakije aktivira centar za sitost. Ceo proces traje 15-20 minuta, pa nema svrhe piti neposredno pre jela, jer se glad ne može pojaviti za tih nekoliko sekundi.
Osim toga, alkohol agresivno deluje na prazan želudac jer pojačava lučenje kiseline. Tako se stvaraju svi uslovi za pojavu gastritisa, a to je ipak previsoka cena za podsticanje apetita.