Ateistima je konstantno u poslednjih desetak godina okosnica set liste sve ono što ih je proslavilo devedesetih, tek ponešto sa poslednja dva albuma se tu umeša, međutim, njihova konstantna aktivnost i prisutnost na binama otklanjaju svaku pomisao na frazu „stara slava“. Kako prolaze godine, baza fanova je sve šarenija, dvestotinak njih je, ispunivši „Gun“, zagarantovalo atmosferu kakva je na svakom nastupu veselik pank rokera iz Novog Sada.
Krenulo je, nekoliko minuta posle ponoći, uz „Igraš grubo“, „Revanšizam“, „Paliju“ i „Lopovi i žace“ sa „Osvete Crnog Gonzalesa“ (2005), prezentovana je i jedna nova, „Drugo pakovanje“ a onda se prešlo na najpopularniju lektiru. Čuveni refren „Letnjeg hita“ „daaaa-siiii-saaa-mo“ uvek se, uz kojekakve misli, horski peva a za pravo ludilo ipak se treba vratiti na prvi album. „Ritam“, „Snayka“, „Strikanje“... Kategoriji „30+“ preostala je samo konstatacija „Otkad ne videh ovakvu šutku!“. Zaista, svi su se o sve odbijali u prvim redovima a Ateisti su, potpuno u skladu sa imenom kluba, pucali iz svih oružja – „Felicita“, „Tetoviranje“ pa, kako reće Pop, „treća pesma u karijeri benda, nastala tokom prve nedelje rada, u maju '89“ – „ORA je pravi način da“.
Auto ciklus koji, naravno, finišira „Varburg limuzinom“ dodatno je zapalio masu. „Godina kulture“, „Radivoje Rokvić“, „Pritilend“, „Radule“, „Dr. Pop“ i za kraj, čista emocija, „Odlazim“ – moćan je to finiš bio pred bis koji je, za početak, bio „Fatamorgana“. Dobio je Pop ceduljicu iz publike na kojoj je pisalo „Zašto nikad ne svirate Ljubav?“ – demanti sa bine je ekspresno stigao. „Grill 13“ je bila simbolična pesma za definitivan kraj, mnogi su u gluvo doba noći posle dvosatne svirke pohrlili upravo ka roštilju. Neki, doduše, pomalo razočarani jer povici „Piloti, piloti“ nisu bili dovoljni da se odsvira čuvena stvar sa „Maora“.
Banjaluka, Ratkovo, Zagreb, Maribor, Cirih, Ljubljana – sve to sledi vrednim Ateistima u aprilu. Za Beograd – čista desetka.