Vaterpolo reprezentativci Aleksandar Ćirić i Aleksandar Šapić danas su javno saopštili da završavaju karijere u nacionalnom timu i da povratka u reprezentaciju sigurno neće biti. Ćirić je u obraćanju novinarima jasno naveo zbog čega se povlači, ističući neka imena koja su, kako smatra, uništila tim koji je još mogao da traje. Nasuprot njemu, Šapić je kratko naveo zašto ne odlazi, ne ostavljajući prostora za neka dodatna pitanja i razjašnjenja.
Na početku svog izlaganja Ćirić je istakao kakav je on odnos imao prema nacionalnoj selekciji sve ove godine:
- Svojim ponašanjem i primerom pokazao sam put mlađim igračima kako treba da se ponašaju, da se bore za druga i za reprezentaciju, odnosno za Srbiju. Bez rezerve sam se ugradio u savez, prvo Jugoslavije, pa SCG, sada Srbije. Uvek sam se rado odazivao selektoru i prisustvovao svim pripremama, iako su uslovi najčešće bili jako loši. Hladna voda, loša hrana, loši hoteli... sve sam to izdržao. Na neki način, tako sam pokazivao patriotizam prema Srbiji. Učen sam u reprezentaciji da svakog poštujem i da gledam na sve kao na familiju. Sada pričam jako uzbuđeno i nije mi lako. Upravo zbog tog odnosa sam ostajao, misleći da je iskren do kraja i drugačiji u odnosu na druge sportove.
U nastavku priče Ćira je pojedince direktno optužio za raspadanje tima i lošu situaciju u našem vaterpolu:
- Ne mogu da ne pomenem 2000. godinu, kada smo počeli da nižemo rezultate i do sada u kontinuitetu osvajamo najviša odličja. Tada na čelo Saveza dolazi Nenad Manojlović, koji je bio zaslužan za medijsku ekspanziju našeg sporta, ali i za probleme koji su se dogodili u reprezentaciji. Nacionalni tim je u poslednjih osam godina imao najviše rezultate, a strategija srpskog vaterpola nije napravljena. Postavljam pitanje zašto gospodin Manojlović nije napravio strategiju kada je imao najveću medijsku pažnju i najveće rezultate. Hoću da pomenem da je hrvatska reprezentacija posle jednog osvojenog svetskog prvenstva napravila tri bazena, a Crna Gora posle uspeha na Evropskom šampionatu gradi tri bazena. Mi, posle osam godina, imamo tri renoviranja Banjice i jedanput Taša, gde je pre nekoliko dana pao krov. Treba da se zapitamo i šta nam je sa domaćom ligom i odlivom igrača. Šta je sa svim malim klubovima, koji su veliki entuzijasti i koji se bore da opstanu? Sve je podređeno jednom klubu, a dobro se zna kom. Razlog zašto se ništa nije radilo na tom pitanju su lični interesi gospodina Manojlovića. Pitao bih i sebe i druge zašto Petar Porobić i Mirko Blažević, i pored volje i želje koju su pokazali, nisu ostali u srpskom vaterpolu. Razlog je to što im ugovori nisu ni ponuđeni, jer navodno se od Porobića tražilo da bude profesionalac. A da li je Manojlović bio profesionalac? Nije, pošto je vodio i Savez i klub. To sada imamo i sa Udovičićem, pa se pitam zašto tada nije moglo s Porobićem.
Tokom svih uspeha koje su nizali, igrači su se suočavali sa brojnim problemima. Neki od njih bili su i ucene:
- Želim da kažem da u našem vaterpolu ima dosta ucenjivanja mlađih igrača. Jednom prilikom je Filip Filipović izjavio za Kurir neke dečački iskrene stvari, ali posle nije ostao dosledan tome, jer su mu verovatno zapretili. Siguran sam da je tada bio 100 odsto u pravu. Manojlović je narušio i te međuljudske odnose u reprezentaciji, kako između trenera, tako i između nas igrača. Nikome ne mogu da dozvolim da pripiše ove rezultate nekom drugom osim igračima, čak ni sadašnjem selektoru Udovičiću. Udovičić je posebna priča. To je čovek koji je uveo amaterizam u profesionalni vaterpolo. Želim još da kažem da smo 2002. mi igrači sprečili smenu Manojlovića, koju su spremali Šoštar i Milanović, jer nismo dali da se udari na familiju. Ali mi, igrači, smo milion puta ostali na vetrometini. Zato se sada povlačim, a svu sreću ovoga sveta želim onima koji ostaju. Neka pokušaju da budu bolji od nas - rekao je Ćirić.
Aleksandar Šapić je pre dva dana počeo da se vraća u trenažni proces, nakon povrede koju je zadobio u tuči sa Šefikom u Pekingu. Za dan-dva priključiće se svom timu u Rusiji, ali je siguran u svoju odluku da se u reprezentaciju neće vraćati:
Mnoge želje su ovim momcima ostale samo san, ali nesebične poruke šalju ostatku tima, u nadi da će samo nastaviti da koračaju putem koji su oni utabali:
- Poželeo bih puno sreće našim naslednicima i nadam se da će odsanjati ono što mi nismo, pre svega olimpijsko zlato. Takođe, nekome od njih želim da ostvari ono što ja nisam, a to je 1000. gol. Prlainović i Filipović sigurno imaju potencijal za to. Moju moralnu podršku će imati sigurno i nadam se da će srpski vaterpolo u narednim godinama samo još napredovati. Pružam i maksimalnu podršku svim klubovima, koji se bore sami, bez ičije pomoći. Moram da pomenem i Daču koji se izvukao iz svega, a sada je još malo ostalo da se potpuno izvuče. Mlad je i nadam se da će mu svi pomoći da svoj život organizuje kvalitetno - zaključio je Šapić.
Aleksandar Ćirić osvajač je srebrne medalje na OI u Atini 2004. i bronze na Olimpijadama u Sidneju i Pekingu. Sa VK Bečej bio je prvak Evrope 2000. godine. Ove godine s reprezentacijom je osvojio srebro na EP u Malagi i zlato na Svetskom kupu u Đenovi.
Aleksandar Šapić - mnogi ga smatraju najboljim ofanzivnim igračem na svetu. Kao član reprezentacije Jugoslavije, Šapić je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Montrealu 2005. Na Olimpijskim igrama osvojio je srebrno odličje u Atini 2004. i bronzana u Sidneju 2000. i Pekingu 2008. Sa VK Bečej osvojio je Kup evropskih šampiona 2000. Od 2002. igra u VK Šturm. Na Olimpijskim igrama u Pekingu Šapić je sa 20 pogodaka bio najbolji strelac turnira.
Uz Šapića i Ćirića, nakon Pekinga iz reprezentacije su se povukli i Dejan Savić, Vlada Vujasinović, Denis Šefik i povređeni Danilo Ikodinović.
Nakon današnjeg obraćanja Ćirića i Šapića, predsednik Vaterpolo saveza Velibor Sovrović izjavio je da će se najverovatnije povući s navedene funkcije, a Dejan Udovićić i Nenad Manojlović nisu bili dostupni ni za kakve komentare.
Katarina Stojković
15. 10. 2008.