Ovako list Gardijan na simboličan način ukazuje na značaj otvorenog novinarstva i društvenih mreža, koje postaju sve moćnije oruđe u rukama građana kada je u pitanju ostvarivanje ličnih prava i ukazivanja na probleme.
U virtuelnom svetu svi su jednaki, nema granica, uz pomoć slike koja emituje emociju dobro se razumeju Kinez i Italijan. Možete da se žalite na svakog i svašta i da bez “dobar dan” i “molim vas” predsedniku opštine na Fejsbuku ili Tviteru pokažete sliku šahta bez poklopca i zatražite rešenje problema. Sliku podelite sa prijateljima, pa prijateljima prijatelja. Ako vlasti ne reaguju, zahtev šaljite svaki dan, dok problem ne bude rešen, kažu zagovornici digitalne demokratije.
Skeptici o elektronskoj demokratiji pričaju kao o čudu za tri dana, naglašavaju da Srbija nema kanalizaciju, a ne internet priključke, dok zagovornici tvrde da na društvenu scenu stupa “generacija milenijuma”, koja će se zaljubljivati, svađati, ali i organizovati putem interneta.
Glavni krivci za nevolju prasića i vuka, prema novoj verziji priče, su banke i sami prasići koji nisu imali novca da plaćaju hipoteku na svoju kuću.
Nova šansa za demokratiju
Da online aktivizam predstavlja novu šansu za demokratiju u društvu u kojem građani imaju minimalan ili nikakav uticaj na izabrane predstavnike, veruje Marko Nedeljković saradnik Fakulteta političkih nauka koji u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer sprovodi monitoring online medija tokom predizborne kampanje.
Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji 3.200.000 ljudi koristi inernet. Na najpopularnojoj društvenoj mreži – Fejsbuk - je 1.000.000 ljudi sa pravom glasa.
- U digitalnoj demokratiji poštuje se kultura dijaloga, nema šefa koji se pita za sve, što je uobičajeni način rada u našim organizacijama – kaže Nedeljković.
Ko deluje na internetu u Srbiji?
Kao bitne kampanje koje su pretočene u realnost izdvajaju se akcije „Bitka za bebe“ za smanjenje PDV na dečju opremu, Fejsbuk stranica „Mila – naš heroj“ sa skoro 90.000 članova, s ciljem da se pomogne napuštenim životinjama.
Poznati aktivisti na društvenim mrežama u Srbiji su i „99 odsto“ i Anonimusi , nastali po uzoru na slične pokrete u svetu, koji se zalažu za slobodu interneta. Anonimusi u znak protesta napadaju sajtove. Najpoznatiji je napad na sajt Ministarstva pravde Srbije, posle čega je uhapšen G.V. kojeg je tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković nazvao „jednim od najozbiljnijih izvršilaca računarske sabotaže“.
„Brata Pantelu“, koji se kandidovao za virtuelnog „precednika Srbie“, prati više od 105.000 fanova, više nego profile bitnih političara u Srbiji.
Prema Nedeljkovićevim rečima, uticaj ovih pokreta u Srbiji je još minimalan s tim što, on naglašava da era online aktivizma tek dolazi.
- Svi ti domaći pokreti, poput Anonimusa i „99 odsto" su u začetku i pojavili su se pošto su slični pokreti u inostranstvu postigli prve rezultate. Mnogo značajnije je to što se i kod nas polako razvija svest o značaju online aktivizma, koji će za nekoliko godina pokazati svoj pun potencijal – uveren je Nedeljković.
Sajber napade, terorizam i oružje za masovno uništenje, NATO, u svojim dokumentima, označava kao najveće opasnosti današnjice.
- Anonimusi su oličenje generacije odrasle uz nove tehnologije, kojoj je najlakše da nezadovoljstvo izrazi u virtuelnom prostoru - objašnjava Nedeljković.
Najbolji primer značaja online aktivizma je nedavni protest protiv SOPA i PIPA zakona, u kojem je učetvovalo oko 125.000 sajtova, udarna pesnica protesta bili su Anonimusi.
- Za nekoliko dana pomenuti zakoni su izgubili podršku u američkom Kongresu, što je prva velika pobeda online zajednice, koja je pokazala potencijal virtuelnog prostora i iznedrila jednu mogućnost uticaja na vlast - kaže Nedeljković.
Život na internetu
U sličnu moć interneta i online aktivizma veruje i predsednik Drušva Srbije za odnose s javnošću Miloš Đajić.
- Televizija jeste i dalje dominantna kada je u pitanju kreiranje javnog mnjenja, ali kroz televiziju se filtriraju informacije. Danas je moćna ona informacija koja je više puta podeljena. Zahvaljujući internetu nema zatvorenog skupa, internet traži od ljudi da ono što pričaju i žive – rekao je Đajić za portal Nadlanu.com
Internet je platforma za talente, ali i mogućnost za iskazivanje problema i moćno sredstvo za povezivanje ljudi, smatra Đajić. Na pitanje da li postoji cenzura na internetu, Đajić kaže da ne postoji.
- Ako vam ovde neko zatvori server i tehnički vas onemogući, postoji mogućnost da to uradite u nekoj drugoj zemlji - kaže Đajić.
Da je demokratija ostvariva kroz tehnologiju veruje i australijska stranka www.senatoronline.org.au. koja nema program. Pristalice ove stranke putem interneta glasaju o svim zakonima. Tvrde da uzimaju moć od interesnih grupa i stavljaju je u ruke građana, koji odlučuju da li će se u njhovom kraju graditi novi put ili dečje obdanište.
Daleko je Australija, rekli bi skeptici, dok bi zaljubljenici u nove tehnologije za čas posla počeli, pa i putem interneta da se druže sa Australijancima u uverenju da običan građanin, putem novih tehnologija može lakše da reši svoje probleme ili bar dođe do virtuenih prijatelja.