PROČITAJ I: Sve o filmu Lockout
Koliko rano ste se uključili u projekat?
- Sastao sam se Lukom Besonom početkom 2010. u Los Anđelesu kako bismo razgovarali o filmu, a zatim sam se sastao sa Stivenom St. Ledžerom i Džejmsom Maderom nekoliko meseci kasnije. Osetio sam da je scenario originalan, a to je uvek ono što tražim. Svidela mi se ideja da igram lik koji nikome ne ukazuje poštovanje. Taj lik me je privukao jer nije tipičan heroj. On svoju lenjost i prividnu iscrpljenost pretvara u kvalitet, a to mi je izgledalo prilično smešno.
Kako ste se pripremali za snimanje?
- Fizički je samo trebalo da se vratim u neke stare rutine treninga sa tegovima i dobijem na težini. Uvek sam bio prilično aktivan tako da to nije bio toliki izazov za mene. Najveći izazov je bio da budem ubedljiv na setu.
Da li je komplikovanije za glumca kada postoje ima dva reditelja?
- Stefan je uglavnom bavio likovima, a Džejms kamerom i vizuelnim efektima tako da mi to nije bilo tako čudno. To ne znači da se oni ne preklapaju. Bilo je trenutaka kada s bili kontradiktorni, što je bilo neobično, ali nije bilo ničega što se nije moglo razrešiti razgovorom.
Da li su vam reditelji ostavljali slobodu?
- Definitivno. Većina ljudi vrlo brzo nauči da ja moram da uradim stvari na moj način, ako žele uverljivu glumu. Većinu scena smo iščitavali nedelju dana pre snimanja, ali to nisu bile prave probe.
Da li je to bilo posebno izazovno snimanje?
- Bilo je relativno izazovno sa fizičkog stanovišta, jer smo radili po ceo dan, ali nije bilo previše teško. Uspevao sam nekako da se povredim u svakoj nedelji snimanja. Boravak u Srbiji je bio fascinantan. Uvek je lepo videti deo sveta koji vam je nepoznat.
Kako je bilo raditi pored Megi Grejs?
- Megi je bio neverovatna. Ona je bila veoma zabavna i proveli smo divne dane zajedno. Uvek je lepo vezati se sa nekim tokom snimanja, a Megi i ja smo mnogo pomogli jedno drugom.