Dočekaće vas snaše s rukama brašnjavim od testa, kuće koje u jednom delu mirišu na štrudlu od maka ili uštipke, a malo oseća se vonj svinjaca; tu su i barokne crkve i ravni šorovi, Fruška gora...
Šarm starog Srema
"Divan je kićeni Srem, lepo je živet u njem", pevali su pesnici, a turistički radnici odlučili da kićenost Srema prikažu domaćim turistima koji su, tražeći egzotične destinacije, zaboravili na nenametljive lepote odmah pored njih. Srem je tu i za strane goste, koji možda traže baš tu neku zaboravljenu barokonu egzotiku, ljude koji sporo pričaju i nigde ne žure...
Lepote Srema turisička agencija "Magelan", otkriva od 1. novembra na jednodnevnim izletima. Na programu posete, po takozvanom vinskom Sremu, su fruškogorski manastiri, Sremski Karlovci, Petrovaradin i Novi Sad. Cene aranžmana još nisu utvrđene, a ljudi u "Magelanu" kažu da im je cilj da obnove kulturu izletništva u Srbiji. Mnogi bi rekli - pa što po zimi, ali ljudi u "Magelanu" smatraju da i zimi treba putovati, pa makar za vikend.
Pomalo uspavana sremska sela, prohladni vetar, uglavnom trošne, široko zidane sremačke jednospratnice, kućice iza kojih se pomaljaju svinjci, stogovi sa senom, obrani kukuruz, muškatle i poneka ruža. Dobro su se, kao i uvek, sremski seljaci pripremili za predstojeću zimu.
Biljana Marčeta iz agncije "Magelan" priča nam da tokom vikenda neki seljaci izbroje i do 40 autobusa na putu ka manastiru. Gostoljubivi meštani, koji znaju da časte putnika namernika ručkom ili bar dobrim foršpajzom (predjelom), izgleda nisu shvatili da je njihovo selo i bitno turističko odredište, te da bi mogli da zarade i nešto novca.
Manastirski život
Na metohu manastira Krušedol, opasanog prepoznatljivim žutim konacima, naveliko se gradi. Radi se na izgradnji novog, velikog konaka za goste, uređuju se prilazi manastiru, a novi arhitekta setio se da zazida i potok koji je proticao pored manastira. Sada se tu zida, kako čujemo od radnika, pešačka staza.
Manastirsku crkvu posvećenu Blagovestima Bogorodice podigao je u 16. veku (1509-1512) Đorđe Branković, sin despota Stefana Slepog i Angeline Branković, uz pomoć vlaškog vojvode Basarabe. Manastir je spaljivan i obnavljan, a jedno vreme bio je sedište Sremske eparhije. Građen je u baroknom stilu, s polukružnim apsidama u stilu srednjovekovne moravske škole. Na ulasku u crkvu, na spoljnom zidu je freska Strašnog suda, kojom je ispripovedana priča o kraju i sudbini sveta. Dečje ozbiljna lica svetaca pričaju o stvaranju, grehu, zlobi, ljubavi, dobroti. Između likova svetih i polijeleja hvata se debela paučina. U manastiru živi oko 10 ljudi zavetovanih Bogu, u tihovanju između molitvi i rada, i uz grobove grofa Đorđa Brankovića, vojvode Stevana Šupljikca, kneginje Ljubice Obrenović i kralja Milana Obrenovića.
Na Fruškoj gori aktivnim monaškim životom bivstvuje 16 manastira, dok u dva nema monaštva. Ovde se od rimskog doba gaji i vinova loza. Rimljani su vino smatrali hranom bogova i careva, pićem velikih civilizacija, dok je pivo bilo namenjeno varvarima.
O druženju pčela, ljudi i vina
Vinsku i pčelarsku tradiciju neguje kuća Živanović u Sremskim Karlovcima. U gradiću poznatom po Branku Radičeviću, Bogosloviji, Gimnaziji, crkvi Svetog Nikole, Mitropoliji, vinu i pčelama, i pored crkve s velikim satom u centru grada, vreme kao da je stalo. Zgrade s najviše dva sprata i česma sa četiri lava, mali dućani i šarmantne kafanice s kariranim stolnjacima više podsećaju na kulise nekog filma nego na gradić gde i te kako ima problema.
U Sremskim Karlovcima posla nema, živi se uglavnom od poljoprivrede. Ko ima mogućnosti, neguje vinovu lozu. Postoji desetak vinskih podruma, a vinogradarstvo u ovim krajevima potiče od 273. godine. O vinu i pčelama s gotovo pesničkim zanosom priča Žarko Živanović, kustos Muzeja pčelarstva i rukovodeći podruma vina "Živanović". On je potomak porodice koja skoro 300 godina neguje tradiciju vinogradarstva i pčelarstva.
- Delovi Srbije i ovaj deo Vojvodine imaju bogomdane uslove za vinogradarstvo i voćarstvo. Nekada su se vina iz Srbije pila na evropskim dvorovima i tako je bilo sve dok nisu napravljene hemijske fabrike i porušeni vinogradi. Danas smo poslednji u Evropi po negovanju vinove loze. Pijemo veštačka vina i žalimo se na glavobolju - kaže Žarko Živanović.
Opominje nas da smo malo vina popili. Pre gostiju iz Beograda, u poseti su mu bili Rusi.
- Tri Rusa popila koliko vas petnaestoro - priča nam kroz šalu Živanović, dok nas uvodi u Muzej pčelarstva.
Prostor sačinjen od dve sobe čuva uspomene na druženje ljudi i pčela. Druguje čovek s pčelom oko 1.000 godina. Pčela je smatrana svetim bićem, a tradiciju pčelarstva počeo je njegov predak Žarko, po kojem se zove i sadašnji vlasnik Muzeja pčelarstva.
Ovaj muzej je 40 godina i edukativni poligon za studente poljoprivrede. Žarkov predak zalagao se da svaka porodica ima 20 košnica, zarad ekonomske koristi i zdravlja.
Racionalno pčelarenje kod nas se primenjuje od osamdesetih godina prošlog veka, kada je počeo da pčelari prof. Jovan Živanović. To je vreme kada su pčelari s primitivnog pčelarenja košnicama – pletarama prešli na rad s modernim košnicama, koje su imale pokretno saće.
Slično se pije i vino. Živanović veli da Francuzi, na primer, vino ne piju, nego ga žvaću.
- Vino daju i deci od dve godine, inhaliraju se na vino, mirišu ga, mućkaju i nikad ne drže prste na delu čaše u koji je vino sipano.
Najpoznatije vino iz ovih krajeva jeste crni bermet, koji su katolički redovnici doneli u ove krajeve. U ovo vino prvobitno je stavljano oko 60 lekovitih travki, dok Živanovići koriste 27.
I nije tu kraj lepotama Sremskih Karlovaca i Srema. Legenda kaže da će svako ko se napije vode sa česme četiri lava u Sremskim Karlovcima uvek vraćati u ovaj grad. Možda je pravo vreme da se vratimo na već pomalo zaboravljene izlete i shvatimo da se u životu na pravi način može uživati i u nekoj sremskoj seoskoj kafani, a ne samo u hotelima s pet zvezdica...
Tekst: Danijela Tadić
Foto: Mirjana Ristić