NA SPASOVDAN SE NE UMIVAJTE: Evo šta sve treba da uradite na današnji dan, a šta nikako ne valja raditi!

Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa.

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
Vikicitati „Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.“

Ovo je stočarski i ratarski praznik, koji se slavi i kao krsna slava, ali i kao zavetina za čitavo selo. Crkva u Pranjanima kod Čačka slavi ovaj dan, pa se tog dana oko crkve priređuje veliki vašar i narodno veselje. Ujutru se prave drveni krstići od leskovih grančica i stavljaju u njive, livade, na kuće, torove i izvore da brane od grada.

Mladi u Šumadiji ujutru odlaze u brda i beru devesilje, koje posle stavljaju oko karlica s mlekom da im se bolje uhvati kajmak. Zatim s devojkama odlaze na livade i beru drugo cveće. Tu se razvija kolo i igraju seoske igre.

U Popovom Polju i okolnim selima Spasovdan se držao za stočarski praznik, pa se tog dana ljudi najviše posvećuju stoci.

Na Spasovdan u mnogim selima ide litija, odnosno krstonoše.

Krst kao obeležje sastavni je deo spasovdanskog rituala. Prave ga od leske i stavljaju na mesta za koja se veruje da su legla demona.

Spasovdanski običaji po mnogome podsećaju na praznovanje Đurđevdana, pa postoji mišljenje da je crkva mnoštvo đurđevdanskih običaja hristijanizovala u praznovanje Spasovdana.

Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.