OVAKO SE TO RADI: Kako ukrasiti stan i postaviti trpezu na Badnji dan

Sve što se stavlja na porodičnu trpezu predstavlja želju za blagostanjem i dobrim životom u kući.

Božićna sveća, sito ili tepsija u koju domaćica stavlja voće, sveže (jabuke, banane) koštunjavo (orahe, lešnike) i suvo ( suve urme, smokve, šljive, grožđe), žito, kukuruz i metalni novac su nezaobilazni deo praznične trpeze.

Možete je i ukrasili sa malo slame i badnjaka, koji se nalazi u gotovo svakoj dekoraciji za Božićne praznike. Badnjak treba da sačinjava grančicu hrasta, drena i slame. Slama je važna jer simboliše Isusove jasle, jer je Isus odmah po rođenju stavljen u slamu. Drenova grančica simbolizuje zdravlje, žito izobilje plodova zemaljskih, med simboliše duhovnu radost.

Badnjak se sve do večeri drži napolju ili u predsoblju kuće, a tek na Badnje veče se unosi u kuću kada se premazuje medom i vinom i posipa se žito po njemu.

Rano ujutru domaćica mesi Božićni kolač. Za Badnje veče, mesi se česnica bez kvasca, s orasima i mazana medom, koja se ne seče nego lomi. Dva recepta za božićnu česnicu

Badnja večera je strogo posna ali bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i naredna godina bila rodna i puna izobilja.

Posni pasulj je glavno jelo na tradiconalnoj srpskoj trpezi, Nakon pasulja na red dolazi riba, koja menja pečenje.

Običaj je da se na Badnje veče ne izlazi iz kuće, odnosno da se to vreme provodi sa porodicom, dok za Božić valja posetiti ili primiti u goste ljude koji su nam bliski i koje volimo, a koji nisu članovi porodice, ili im makar poslati čestitku. Ovo su najlepše čestitke za Badnje veče