The curious case of Lilly Lynch

"Prema izveštaju PS Savski venac, nakon što je dežurna služba primila poziv 19.1. u 23,30 sati, da su vrata od jednog stana u Zagrebačkoj ulici otvorena, policija je izašla na lice mesta i utvrdlila da su pomenuta vrata zatvorena i da nema tragova obijanja. Tako da nije bilo intervencije policijskih službenika", zvanični je odgovor MUP-a na pitanja koja sam postavila povodom upada u stan urednice Balkanista.

Očekivala sam bilo kakav odgovor MUP-a, pa čak i neko besmisleno objašnjenje i glupavo opravdanje postupka dvojice policajaca, ali li ne i negiranje čitavog događaja. U trenutku me je ovaj bezobrazluk ostavio bez teksta.

Neovlašćen upad policije!

Neovlašćen upad policije!

U stan urednice Balkanista u nedelju nešto posle ponoći ušetala je policija bez najave i kucanja, izvukla je iz kreveta i počela da je ispituje o životu u Srbiji.

Ređala su se pitanja: "Zašto je u Srbiji?", "Od kad je u Srbiji?", "Kada je prvi put došla?".
Policajci se ni u jednom trenutku nisu predstavili, a objašnjenje za ulazak u stan bilo je "Ostavili ste vrata otvorena."

I ne, nema bolje reči - čist bezobrazluk, jer sudeći po odgovoru MUP-a dovoljan je zapisnik dvojice policajaca koji su, prema tvrdnjama urednice Balkanista, prekršili sve zakonske procedure kako bi se slučaj zaključio, a Lili Linč je, izgleda, ceo nemili događaj sanjala!

Odbijanje da se prizna greška službenika MUP-a mnogo je opasnije od samog upada u stan. Ono govori da smo i dalje policijska država u kojoj uniformisani službenici mogu da rade šta hoće i kako hoće sve dok u njihovom zapisniku piše da nisu uradili ništa loše.

Zabrinjavajuće je to što se ni UNS ni NUNS nisu oglasili, što osim Nove stranke i Libeka nijedna organizacija, nijedna politička partija nije našla za shodno da osudi ovakvo ponašanje policijskih službenika. Svi su ostali nemi, da li iz straha ili čiste ignorancije, a možda i oni, kao i MUP misle da je Lili sve to sanjala ili pak izmislila.

Nije se oglasio ni PPV Aleksandar Vučić, koji je ovih dana rad da se uhvati u koštac sa svim zlotvorima koji su ikada naudili novinarima u Srbiji, a nikako da se uhvati sam sa sobom i prihvati političku odgovornost za stradanje pojedinih novinara tokom ’90.

(old_image)

Nije se oglasio na premijer i ministar policije, Ivica Dačić, koji se kune u evrointegracije i približavanje države Evropskoj uniji, ali izgleda ne shvata da je pravo slobode medija osnova svake pravne države, kao i da kršenje ljudskih prava od strane pripadnika bilo koje državne institucije mora strogo i momentalno da se kazni.

Zabrinjavajuć je i izostanak podrške i kasna reakcija velikih medijskih listova koji se već nedeljama utrkuju ko će pre da objavi imena "ubica" Slavka Ćuruvije i hvale kako su baš "oni" bili bitna karika u "razotkrivanju" ovog 15 godina starog zločina, odnosno kako su se napokon izborili za pravdu.

Vest o upadu u stan Lili Linč pojavila se tek u kasnim popodnevnim satima na većim portalima u Srbiji, iako su društvene mreže ceo dan brujale, iako su ona i Srećko Šekeljić sve vreme bili dostupni za komentare.

Lili Linč je prošla koroz svojevrsnu torturu, nalik onoj koju su novinari iskusili 90-tih, a omogućenu tadašnjim Zakonom o informisanju koji je potpisao današnji prvi potpredsednik Vlade, a tadašnji ministar informisanja, torturu koju danas MUP Srbije negira.

Postavlja se pitanje da li je njen slučaj prvi u nizu i kako bez podrške stranaka i medija možemo da se izborimo za medijsku slobodu koja je danas u džepovima moćnika. Do sada smo svi shvatili – ko poseduje moć, poseduje i medije u Srbiji, a Lili Linč nije pristala na to.

Pogledajte još