Signalizam

Daklem, saklem, siklem, siglem, signem, signam, signal. SIGNALizam.

U Galeriji Istorijskog arhiva Beograda svečano je otvorena izložba "Signalizam Miroljuba Todorovića, 1968 – 2008“, u ponedeljak, 22. decembra 2008. godine u 19.00.

Miroljub Todorović je svoje obimno, sa ljubavlju stvarano i sakupljano delo, poverio na čuvanje i korišćenje, kao intelektualno- kulturološko- umetničko blago za budućnost Istorijskom arhivu Beograda. Pored obimne građe iz ličnog fonda umetnika u legatu se nalazi kompletna građa Signalističkog dokumentacionog centra. Legat sadrži i brojne radove najpoznatijih avangardnih umetnika iz celog sveta, a između ostalog i oko 10.000 pisama Miroljuba Todorovića i saradnika.

Goste je pozdravila Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda. Izložbu je otvorio Radovan Popović, biograf i publicista, a prisutne je pozdravio i zahvalio im se i sam autor.

Mnogobrojni poštovaoci signalizma i života i dela Miroljuba Todorovića pozvani su da uživaju u izložbi, koja je postavljena u prostoru kao lavirint kroz koji se posmatrač kreće tražeći i birajući prema interesovanju ili slučajnosti delo, umetnika, ideju...

Prateći dokumenta oko „kaveza“ i u „kavezu“ ili biografski materijal koji se emituje na monitorima, na neki način ulazimo u svet signalizma, bivamo uvučeni u ideje i razmišljanja, tražimo svoje stavove koji bi se uklopili ili suprotstavili načelima umetnika u dijalogu i zamišljenoj prepisci. Sastavni deo izložbe je i signalistička muzika- bazirana na šumu kao zvuku, na slobodnom „neartikulisanom“ izboru muzičkih elemenata i njihovog korišćenja i ređanja u poeziju fonije znakova sa revolucionarno avangardnim idejama, čak vidljivije drugačijim od znane nam umetnosti.

Oduševljavamo se intelektualnim artizmom, multimedijalnim predstavljanjem, iskrenim odnosom prema umetnosti i umetničkom delu, poštovanju revolucije u avangardnom negiranju tradicije i konvencija koje guše nove ideje i modernu i savremenu ideju da umetnost ima potrebu da iskaže sve slobode, bile one date ili izabrane.

Interesantno postavljenu, osmišljenu u funkciji prezentacije samog dela, izložbu prati i odličan katalog čije delove i drugi prateći materijal možemo poimati i kao umetničko delo. Katalog ima edukativno- informativno- umetnički karakter, ali za nove generacije on može biti i udžbenik kako na primer napisati signalističku pesmu, ili poslati mejl, ali kao "art", ili jednom rečju kako ostati avangardan u ovom prešarenom svetu novih potrošačko- korisničko- visokoizestetiziranih (a opet ispraznih, suštinski nebitnih) tehnologija i instant biznis umetnosti.

Ovo jeste umetnost budućnosti, u svakom smislu, a kad će ta budućnost doći? Naravno, nekom pre, nekom kasnije (a nekom nikada), ali ko je video ove radove ili ovu izložbu sigurno je taj proces ubrzao.

Nadam se da sam ovim prikazom izložbe dao makar oMALEN doprinos u pojašnjavanju nekih mogućih čitanja dela Miroljuba Todorovića. Sve ostalo prepuštam vašoj dobroj volji, velikoj mašti i nesputanoj kreativnosti.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić