Tako to biva - nema pravde pod ovom kapom nebeskom. Neko je, kako se to kaže, „fasovao, popio“ prve batine još u majčinom stomaku, potom je dobio pedagošku ćušku kao dete zbog papirića prosutih po sobi ili zato što se zaigrao sa psom i zaboravio na vreme.
Nekada su i učiteljice bile te koje su zamenjivale roditelje kada je detetu bila „preko potrebna pedagoška ćuška“. Dobre batine se, uopšte gledano, na ovim prostorima pamte, i još duže prepričavaju kao i slatko pijanstvo ili neverovatan seks. Batine su gorak, ali neophodan lek kako bi od deteta ispao čovek. Još se prepričava rečenica jednog koji je uspeo u životu: „Eto, mene su tukli, pa sam postao ministar“.
„Ljudina i po“
Mnogi tako krenu da tuku u najboljoj nameri da im dete postane ministar, direktor, odnosno, kako se kaže, „ljudina i po“.
Da je batina u našem narodu bila rado prihvaćena govore i mnoge poslovice: „Dijete mnogo milovano nigda dobro odgojeno“, „Ne puštaj uzde detetu, pa da ti je zenica oka“, „Ko nije tučen, nije naučen“, „Dijete nebijeno slabo odgojeno“.
U Srbiji i dobrom delu Balkanskog poluostrva, kako pišu stručnjaci, narodna teorija i praksa vaspitanja su nezamislive bez telesnog kažnjavanja. U našem narodu batina je veoma cenjena da se skoro drži kao i ikona, na posebnom mestu u kući, pa se priča : „Batina je iz raja izašla“, „Batina svakoga dotera u red“, „Ljeskova mast je čudotvorna“,„Za djecu je prut, za ženu tojaga“, „Deca od batina rastu“, „Uz palicu i medved igra“, „Ko se bije, taj se voli“.
Pred čijim će pragom mečka da zaigra?
Dobrodošla, batino?
Ima možda i trenutaka kada je opravdano tući decu mislio je, mnogi bi rekli s pravom, Duško Radović: „Tucite decu kada počnu da liče na vas“, govorio je veliki mrgud i prijatelj dece.
Ali kada se stvari otmu kontroli, postavlja se s pravom pitanje, koga je to batina dovela u red, vaspitala ili izlečila? Da li je gore onom koji nemiliosrdno batina ili onome koji „pije batine“?
Reklo bi se ima vajde od batina, ali samo kada je u pitanju dresura. Uz „palicu i medved igra“, a da li i čovek? Sigurno bar tokom jednog perioda, kada ga „gazda“ gleda, a posle ...
Prema istraživanju, koje je pre nekoliko godina sprovedeno u Srbiji na uzorku od 10.000 domaćinstava, pokazalo se da svako drugo dete dobija batine i da 62 odsto mališana trpi psihičko nasilje. Neke studije povezuju batinjanje sa ratničkom tradicijom, pa većina roditelja veruje da je batina iz raja izašla. Prema nekim podacima, nasilniji i suroviji oblici kažnjavanja prisutniji su u seoskim sredinama i to prema dečacima.
A kako se kaže - što je za nekog lek, za nekog je otrov, pa pošto smo svi mi različiti nekog će sitna „ćuška“ silno da uvredi i pogodi, dok će je neko zaboraviti posle pet minuta.
U narodu se deca najčešće tuku do puberteta, nekada se devojka tukla dok se ne uda, posle je, cinici bi rekli, batinu u ruke uzimao muž.
Kako se batina?
Batina se rukama, rukom po zdanjici, vučenjem za uvo, ali i kaišem, prućem... Tradicionаlna fizička kazna je zasnovana na tome da se kod deteta izazove neprijatnost, odnosno bol, a ne da dođe do nekih povreda. Ali nikada, bar da se zna, bolestan čovek nije bio biven.
Govorilo se uglavnom „pusti ga, pijan je“, a i tradicija je imala iskustva uglavnom sa ovom vrstom zavisnosti. Postoje podaci da je neka očajna žena u želji da muža otrgne iz zagrljaja rakije, stavila miša na dno flaše sa omiljenom muževljevom rakijom. Cilj je bio da nesrećnik pije dok ne proguta miša, sve kako bi mu se zgadila rakija! Nema, međutim, podataka koliko je alkoholičara izlečeno ovom metodom, a ni savremena medicina se nije potrudila da nam pruži suvislija rešenja.
I dok se traga za rešenjima, neko se dosetio „lopate“. A to, koga je lopata ili batina izlečila, krije se kao što "zmija krije noge".
Zna se samo da onaj ko ima jaču batinu uz sebe ima i veću moć - nekom motika, nekom atomska bomba. Samo s jednim ciljem - da se neko klepi po glavi, da se povinuje gazdi i da umesto neba i ljudi, gleda samo zemlju.
Biveno dete, agresivan čovek
Razni stručnjaci imaju različita shvatanja o telesnom kažnjavanjumerička akademija za psihijatriju dece i adolescenata (American Academy of Child and Adolescent Psychiatry) sačinila je 2004. godine tekst o fizičkom kažnjavanju koji se odnosi uglavnom na kažnjavanje dece, ali je jasno da se neka pravila mogu primeniti i na fizičko kažnjavanje odraslih osoba.
Deca koja su tučena, kao odrasli ljudi pokazuju slabiju kontrolu ponašanja, agresivniji su, češće tuku svoju decu i bračne partnere, imaju više problema u braku, češće zloupotrebljavaju alkohol i psihoaktivne supstance i češće su uključeni u činjenje nasilja i krivičnih dela.
Metode kao što su "Tajm aut" i ukidanje privilegija su efikasnije u umanjenju neželjenog ponašanja deteta, pogotovo na "duže staze". “Batine" momentalno zaustavljaju neželjeno ponašanje, ali one vremenom i čestim korišćenjem postaju neefikasne. Kako se kaže - čovek ogugla.Pri tom se intezitet batina povećava, što može lako prerasti u zlostavljanje.
Fizičko kažnjavanje može ostaviti utisak roditeljima da ima pozitivan efekat na neželjeno ponašanje, ali ono ima dvostruki negativni efekat na dete, upozoravaju psiholozi. Kažnjavanje nanosi bol i povređuje dete telesno, a sa druge strane izaziva veoma negativna osećanja koja se mogu ispoljiti kroz depresivnost ili kao poremećaj ponašanja, agresivnost, zlopotreba psihoaktivnih supstanci, sve sa ciljem izbegavanja doživljaja neprijatnih osećanja. Agresivnost može biti okrenuta i prema roditeljima.
Nije retko da roditelji koji slabo kontrolišu svoje ponašanje imaju problema sa kontrolom ponašanja i svoje dece. Roditelji treba da razmisle kakav primer daju detetu koga tuku zahtevajući od njega da ne budu agresivno.Batine remete odnos između roditelja i deteta. Eskalacija problema može biti posebno uočljiva u adolescenciji kada fizičko kažnjavanje često više nije izvodljivo.
S obzirom da upotreba fizičke kazne i posledično trenutno smirivanje deteta ima za roditelja efekat smirivanja besa (i doživljaj moći), što predstavlja potkrepljenje, povećava se verovatnoća da će se takvo ponašanje roditelja ponoviti.