U reportaži "Večernjih novosti" njegove kolege građevinari kažu samo kratko da je Goran "lud u pozitivnom smislu".
- Evo sada nam je pauza i dok mi koristimo pauzu da nešto prezalogajimo, on je već na vrućem asvaltu i trči prema Sočanici i nazad do Leposavića (oko 16 kilometra).
Za njega je sve isto "plus 38" ili "minus 10" stepeni. Goran trči u 5.00 sati ujutro odradi svoji "turu" trčanja od 10 do 15 kilometara, a u 6.30 je već na građevini.
Goranove kolege kažu da mu građevina dođe kao visinske pripreme, jer koliko se dugo bavi atletikom on ne zna šta su to pripreme i naglašavaju da ima adekvatnu ishranu da bi "pobedio i onog Huseina Bolta!"
Goran je rođen pre 24 godine u Kninu sa „Olujom“ je došao u Srbiji i direktno u Leposavić. Otac, težak bolesnik, majka obolela i on sa njima živi, radi i najteže fizičke poslove ali bez atletike ne može, to mu je kao duševna hrana ili sve u životu. A šta je dobio od atletike?
- Bio sam i ostao prvak Srbije na pet i 10 kilometara. Bio sam i prvak u stipl-čezu. Trčao sam i u Ligi šampiona u Španiji, pobeđivao na mnogim uličnim trkama i krosevima! Nemam adekvatnu opremu, treniran sam. Srećom dobio sam posao u Sportsko-turističkoj organizaciji ovde u Leposaviću. Održavam sportske terene! - kaže za "Novosti" Goran.