Maestro sa pravom kuhinjskom kapom i keceljom je vrlo predano pristupio, pre svega, pravljenju (mora se priznati, ukusnih) palačinki na terasi hotela "In", beše tu koječega još, a sve je bilo "po PS-u", jer je Toni, naočigled novinara i prijatelja, razbijao jaja, mutio ih... Pored toga, podelio je nekoliko saveta o zdravoj ishrani, poput pravog nutricioniste. Bio je, kao i uvek, raspoložen, nasmejan, pa još i vreme - kao poručeno. Najlepši mogući ambijent za priču koja počinje "generalijama" vezanim za jedanaesti studijski album sa kog je publika već upoznala (i zavolela) nekoliko pesama.
Album sam radio sa starom ekipom saradnika. Aleksandra Milutinović je napravila jednu prekrasnu pesmu, "Zar malo to je". Jako sam zadovoljan kako se CD prodaje u Hrvatskoj - za četiri dana je bio najprodavaniji, s tim da su se ovi ostali merili čak mesec dana. Treći singl "Kriv" je, na moj predlog, izabrala publika. Imao sam osećaj da bi to moglo da bude interesantno, i, desilo se to što se desilo - pesma se već vrti. Zahvaljujem se izdavačima - City Records-u, Menartu i Music Staru.
Posle "uvodne reči za sve", kratak razgovor za NaDlanu.com počeo je - Tonijevim pitanjem dolepotpisanom ("Je li, kakvo je vreme gore?") uz pogled koji je dobacio do dva metra. Loptica je brzo vraćena na pravi teren...
Ovo nije standardan album - dosta smo poboljšali produkciju, pojačali smo je sa Nikšom Bratošem, Igorom Ivanovićem i ostalima, ali, opet, treba ostati isti rukopis. Otkrili smo, generalno, da možemo više da uradimo sa produkcijom i sa tekstovima.
Neizbežno je, izgleda, kada dođeš u Beograd, da obaviš nekoliko stvari, pa si tako, uoči ove promocije, gostovao u subotu na koncertu Aleksandre Radović, tačnije - uzvratio si joj gostovanje za Arenu s početka godine ?
Iskreno, došao bih i da Aleksandra, kojim slučajem, nije bila meni gošća. Jako je cenim kao muzičara i kao pevača. Super je bilo, Sava centar je prekrasan prostor. Treba, doduše, dosta da se potrudiš da se napravi dobar zvuk, ali, kad se pogodi, onda je odlično.
S obzirom na to kako je organizovano sve ovo, moram da te pitam - šta najviše voliš kod kuće da skuvaš ?
Nisam ja u kuhinji preterano spretan, ovo je više dobra volja. Niko ti ne može zameriti ni kada napraviš kajganu ili skuvaš čaj, što nije komplikovano, ako to radiš iz srca.
Pokazao si da ti sjajno leže i klasika i rok... U kom žanru se najbolje osećaš i da li će i ubuduće biti koncerata poput spektakla "Otkrivanje strasti" koji si napravio 14. februara u Areni ?
Voleo bih da mogu da živim od roka, to je moja ljubav najveća. Pop rok, al' još uvek je više pop to što sada radim, generalno. Tu se osećam dobro, i oseća se dobro moja publika. To je bitan segment, a ne samo kako se ja osećam. Neki kompromis sam našao - nijedne pesme me nije sram kad stanem na binu, naprotiv, iza svake stojim, ali, da imam želju da snimim rok album, svi već znaju. Planiram to, ali ne sad još.
Najavljuješ novi beogradski koncert za naredno proleće, zna li se nešto detaljnije ?
Ja sam tu u fazama - Arena ima svoje prednosti, a nekad se zaželim intimnijih nastupa. Verovatno će ponovo biti Arena.
Da li je, i koliki je hendikep, biti talentovan muzičar na ovim prostorima ?
Ima, nažalost, i talentovanijih od mene koji su propali, jer nisu imali nužnu podršku okoline u kojoj žive. To sam ja davno govorio za neke kolege kojih više nema, da im ne pominjem sada imena. Izuzetno talentovani, a sedeli su kod kuće. Stvarno žalosno. Imate, sa druge strane, neke persone, kvazi-ljudska bića koja rade i žive od toga, možda i ne razmišljajući o čemu pevaju, već samo da zarade pare.