Neću vam preterano obrazlagati svoju odluku. Jednostavno mislim da je vreme za takav potez. Izgubio sam energiju, snagu i mogućnosti koje treba da krase prvog čoveka najboljeg srpskog kluba i zato je nepotrebno zadržavati se na mestu koje zahteva mnogo, mnogo više. Oduvek sam isticao da fotelja nije moj cilj u Zvezdi već jaka i stabilna Zvezda koju treba izvesti na novi evropski put i vratiti je u društvo velikana Starog kontinenta. Mislim da to, posle tri i po godine, nisam više u stanju da uradim.
U maju 2009. godine, kad sam dolazio u Crvenu zvezdu imao sam mnogo ciljeva, ambicija, poštenja i ljubavi za moj klub. Ostalo je sada samo poštenje i ljubav a to nije dovoljno za mesto predsednika, ali je više nego dovoljno za mesto na zapadnoj tribini "Marakane“, odakle ću od danas gledati moju, jednu, jedinu, Crvenu zvezdu.
Hteo sam da finansijski potpuno stabilizujemo klub – nisam uspeo. Želeo sam da Crvena zvezda bude učesnik grupne faze Lige šampiona ili Lige evrope – nisam uspeo.
Hteo sam da u Crvenoj zvezdi okupim sve legende kluba, koje žele, i da zajedno guramo i vučemo Zvezdu ka trofejima i uspesima – nisam uspeo.
Mislio sam da je Fondacija Crvene zvezde put ka direktnoj novčanoj pomoći navijača ka klubu – nisam uspeo.
Hteo sam jakog generalnog sponzora na crveno-belim dresovima – uspeo sam.
Hteo sam da grmi Marakana od brojnosti Zvezdaša na utakmicama – uspeo sam.
Želeo sam da Marketing Crvene zvezde bude lider u regionu kad je sport u pitanju – uspeo sam.
Hteo sam Zvezdin tim sastavljen od mladih i talentovanih igrača, koji su budućnost srpskog fudbala i Zvezde – uspeo sam.
Želeo sam da Crvenu zvezdu spasim od gašenja, pred kojim je bila na korak u maju 2009. godine – uspeo sam.
Neću ovom prilikom da ulazim u detalje, ne želim da preterano objašnjavam. Nije trenutak za tako nešto, a i svestan sam da su pravi Zvezdaši, kojima se i obraćam, ujedno i stalni hroničari zbivanja u našem klubu i da znaju vrlo dobro kome sve jaka Zvezda nije u interesu. Ali to je prošlost i uveren sam da će neki novi ljudi koji dođu na moje mesto umeti da se izbore sa svakim spoljnim faktorom.
Hvala vam što ste mi direktno pomogli da ostvarim sve ono što sam uspeo. Za sve što nisam uspeo isključivi krivac sam ja. Ipak, odlazim podignute glave jer znam da sam radio pošteno i sa mnogo ljubavi, jer znam da je moja porodica direktno trpela zbog mog posla, jer nisam iz kluba izneo nijednu stolicu ili napravio bilo kakav lični profit. Naprotiv, Zvezdi sam dao čitavog sebe, kao što sam radio u prošlosti i kao što ću nastaviti da radim u budućnosti ali iz neke druge perspektive.
Na kraju, ali ne manje važno, možda čak i najvažnije, pozivam sve Zvezdaše da pomognu svojoj voljenoj, pozivam sve sposobne ljude da se uključe u rad Crvene zvezde, da se kandiduju na izborima koji su raspisani i da svi kao jedan stanu ispred kluba koji im je mnogima ulepšao život, dao osmeh ili čak rešio egzistencijalna životna pitanja. Na isti način sam i pre nekoliko meseci, pred izbore u maju 2012. godine, pozivao zainteresovane da se jave, da dodju, da preuzmu, pomognu, i tada sam želeo da odem, ali niko se nije javio. Ja sam bio spreman još tada da se povučem, ja sam još tada osećao nemoć, umor i zasićenje, ali…
Zvezda je deo svih vas i morate biti tu za nju uvek, sada najviše! Četiri miliona ljudi moraju biti zajedno u borbi za povratak najvećeg kluba na svoje mesto. Vreme je opet za Crvenu zvezdu.
Hvala vam svima i vidimo se na Marakani jer Zvezda je život, sve drugo su sitnice…