Žalbeno veće Haškog tribunala je, na početku čitanja pravosnažne presude hrvatskim generalima, iznelo da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile.
Predsedavajući Veća sudija Teodor Meron rekao je, takođe, da žalbeno veće delimično prihvata žalbu Gotovine i Markača i odbacuje zaključak da su napadni na ta četiri grada- Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac, bili protivpravni.
Veće smatra i da odlazak civila tokom artiljerijskih napada ne može da se okarakteriše kao deportacija.
Gotovina i Markač se terete za progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela.
Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.
Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije.
Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i 12 dece. U "Oluji" je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.
Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina iz avgusta 1995. godine.
(Tanjug)