Iako se prema zakonu poljoprivredno zemljište ne može privatizovati, kroz knjiženje državne i zadružne zemlje kao društvene svojine, stotine hektara najkvalitetnije poljoprivredne zemlje završilo je u privatnim rukama.
Nenad Ilić, predsednik Udruženja za borbu protiv korupcije „Obruč“, tvrdi da je „kroz privatizaciju nestalo 214.105 hektara zadružne zemlje“.
- To je urađeno tako što su direktori zadruga sa načelnicima katastara pred privatizaciju prekrajali podatke tako što su zadružno poljoprivredno zemljište vodili kao društvenu svojinu. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu iz 1992. godine i iz 1997. celokupno zemljište pre privatizacije moralo je biti iz društvene prevedeno u zadružnu svojinu. Direktori preduzeća su u lažne posedovne listove upisivali društvenu svojinu nad zemljištem u vlasništvu zadruge i kao takvo ga prodavali. Te programe privatizacije odobravala je Agencija za privatizaciju i tako je došlo do nestanka 214. l05 hektara zadružnog i više od 200.000 hektara državnog zemljišta - kaže Ilić i navodi primer Ratkova, gde je pri privatizaciji prijavljeno 160 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, a zvanični podaci RGZ kažu da je bilo 413 hektara.
Ovim problemom bavio se i Savet za borbu protiv korupcije, koji je saopštio da je 6. novembra 2012. godine Vladi Srbije dostavio Izveštaj o državnom i zadružnom zemljištu u postupku privatizacije.
- Savet je u izveštaju zaključio da privatizacijom poljoprivrednih preduzeća i kombinata nije zakonito rešen status poljoprivrednog zemljišta. Mnoga preduzeća privatizovana su bez prethodno rešenog pitanja svojine nad zemljištem - rekao je potpredsednik Saveta prof. dr Miroslav Milićević.