Između 20.000 i 30.000 prosvetnih radnika i dalje je bez punog fonda časova, a koštaju budžet milijarde, pišu "Novosti".
Svaki treći ili oko 30.000 nastavnika nema pun fond časova, pokazuju podaci sindikata, dok u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da ih je 10.000 manje. Svim ovim ljudima, makar imali i samo jedan čas nedeljno, država uplaćuje pune doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, na šta godišnje odlaze milijarde dinara.
Punu platu prima i 158 prosvetara koji tokom meseca ne održe nijedan čas. Ove tehnološke viškove raspoređuju ako se ukaže slobodno radno mesto, jer nema novca za otpremnine, kako bi otišli iz škola.
Značajno bi se uštedelo kada bi se mreža zaposlenih još više racionalizovala, deo prosvetara otišao iz škola, a oni koji preostanu podelili bi njihove časove.
- Za svakog od njih uplaćuju se puni doprinosi od oko 24.000 dinara. Kada se to pomnoži sa brojem kolega bez punog fonda, dolazi se do iznosa od nekoliko milijardi dinara - kaže za “Novosti” Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.
Prva mera za rešavanje problema bili bi socijalni programi, sa kojima bi iz sistema moglo da ode 4.000 do 6.000 ljudi koji su pred penzijom. Drugi model je uvođenje obavezne srednje škole, gde bi se obezbedio posao za 700 do 800 prosvetara, koji bi učili između 7.000 i 8.000 đaka, koji nakon završene osmoletke napuštaju školovanje. Treći predlog je da u razredu ne bi smelo da bude više od 25 učenika.
Problem je kako pišu Novosti nastao sa velikim brojem nastavnika u sistemu, kada je između 2002. i 2006. godine, uvođenjem mnogih izbornih predmeta i oglednih profila, u školama zaposlen veliki broj prosvetara.