Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača i korisnika finansijskih usluga “Iusta” dr Petar Milutinović objasnio je za dnevni list “Politika”, kako funkcioniše Zakon o obligacionim odnosima, kakve su obaveze i mogućnosti dužnika a kakve poverilaca.
Sa gledišta primene propisa o zastarelosti potraživanja, pod komunalnim uslugama se podrazumevaju usluge za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće. Poverioci potraživanja po osnovu označenih komunalnih usluga su, po pravilu, javna preduzeća koja imaju specifičan pravni status i način finansiranja na tržištu.
U odredbi čl. 378. stav 1. Zakona propisan je jednogodišnji rok zastarelosti za sva potraživanja po osnovu gore navedenih komunalnih usluga. Ovaj rok važi samo ako su korisnici potrošači, kao fizička lica, jer se samo tada radi o uslugama za potrebe domaćinstava.
Privreda društva i druga pravna lica
Ako su korisnici označenih usluga privredna društva ili druga pravna lica, kao i ako su korisnici preduzetnici i druga fizička lica koja obavljaju poslovnu delatnost, (lekari, veterinari, advokati i slično), tada se ne primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti potraživanja po osnovu označenih usluga. Naime, potraživanja javnih preduzeća i drugih davaoca označenih usluga prema drugim pravnim licima zastarevaju u roku od tri godine.
Zastarelost komunalnih usluga počinje da teče prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, a nastupa sa istekom jednogodišnjeg roka, koji predstavlja isti datum i mesec sledeće kalendarske godine u odnosu na datum početka zastarelosti. Davalac usluga ima pravo da zahteva ispunjenje obaveza od potrošača ako su ispunjena dva ulova. Prvi, da je potrošaču uredno dostavio račun za svoje usluge. Drugi, da je istekao ostavljeni rok za dobrovoljno ispunjenje novčane obaveze potrošača. Dakle, prvog dana po isteku označenog roka smatra se da je novčano potraživanje davaoca usluge dospelo i da je započeo da teče propisani rok zastarelosti.
Prekid zastarelosti
Ako potrošač prizna dug po osnovu komunalne usluge, nastaje prekid zastarelosti i proteklo vreme do priznanja duga ne uračunava se u rok zastarelosti, a rok zastarelosti počinje da ponovo teče od dana priznanja duga. Prekid zastarelosti nastaje i ako poverilac-davalac usluge podnese tužbu nadležnom sudu radi naplate dospele i neplaćene usluge i to sa danom podnošenja tužbe sudu, s tim da su pravne posledice prekida iste kao da je u pitanju priznanje duga od strane potrošača. Posle pravosnažnosti presude parničnog suda rok zastarelosti počinje iznova da teče. Dakle, rok zastarelosti ne teče od dana podnošenja tužbe do dana pravnosnažnosti presude.
Ako potrošač ne primi tužbu, ova činjenica ne utiče na prekid zastarelosti, s obzirom da je u članu 388. Zakona o obligacionim odnosima imperativno predviđeno da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
Ako tužba davaoca usluge bude odbačena zbog nenadležnosti suda ili drugog razloga koji ne utiče na suštinu stvari, smatraće se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom, ako davalac usluge novu tužbu podnese u roku od tri meseca od dana pravosnažnosti odluke suda o odbacivanju tužbe.
Jednogodišnji rok zastarelosti je propisan i za potraživanja radio i TV stanica, povodom upotrebe radio i TV prijemnika, potraživanja pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim i kraćim rokovima, kao i potraživanja pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
Ovaj rok zastarelosti i druga navedena pravna pravila o zastarelosti potraživanja ne odnose se na obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda, jer javni prihodi zastarevaju u rokovima propisanim posebnim zakonom, odnosno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.