Naoružani do zuba: Američka opsesija oružjem

Džon Larson, predstavnik Konektikata, pozvao je Kongres da izmene zakon o oružju, odnosno da se uvedu nove mere za kontrolu oružja.

PROČITAJ I: Zločinac iz Njutauna se ubio - pucao na decu, a jedna od žrtvi napada bila i njegova majka

U toku jedne godine od oružja pogine:

17 u Finskoj

35 u Australiji

39 u Engleskoj

60 u Španiji

194 u Nemačkoj

8. 484 u SAD

Larson je istakao: "Od 12 najsmrtonosnijih pucnjava u našoj istoriji, polovina se dogodila u proteklih pet godina. Ne postoji jedna jedina osoba u Americi koja se ne plaši da će se to ponovo dogoditi".

PROČITAJ I: Ubicu iz Njutauna paranoična majka naučila da puca

Kada političari dižu glas protiv politizovanja masovnog ubijanja u SAD, oni ustvari dižu glas protiv diskusije o izmeni zakona o oružju. Oni su uplašeni od NRA - najmoćnije od mnogobrojnih grupa za lobiranje, koja je takođe najstarija organizacija ljudskih prava. Osnovana je 1871. godine od strane dvojice ratnih veterana - novinara i advokata, koji su mislili da će poboljšati pucanje u mete. Nakon skoro više od pola veka, posvetili su se sportskim delatnostima.

Kada je formiran Pravni odsek NRA podržao je Nacionalni zakon o vatenom oružju iz 1934. godine, kao i Zakon o kontroli oruzja iz '68. što je omogućillo da se napravi sistem kontrole (licenciranja i oporezivanja) oružja. Međutim, '70. godina oni postaju krajnje konzervativni i proklamuju da je građansko pravo svakog da ima i nosi oružje, koje je zasnovano na dvosmisleno formulisanom drugom amandmanu Ustava. Pa tako, oni danas sponzorišu takmičenja u pucanju, izdaju magazin, spoznorišu treninge i aktivno učestvuju u politici.

PROČITAJ I: Kupiš dijamant, dobiješ besplatno lovačku pušku

U 2010. godini NRA je imao budžet od 307 miliona dolara i 4,3 miliona članova.

SAD najgore masovne pucnjave:

16. april 2008. godine - Virdžinija, 32 mrtvih.

16. oktobar 1991. godine, Teksas, 23 mrtvih.

18. jul 1984. godine, Kalifornija, 21 mrtvih.

1. avgust 1966. godine, Univerzitet Teksasa: 16 mrtvih.

20. avgust 1986. godine: Oklahoma, 14 mrtvih.

20. april 1999. godine, Kolorado: 13 mrtvih.

3. april 2009. godine, Njujork: 13 mrtvih.

5. novembar 2009. godine, Teksas, 13 mrtvih.

6. septembar 1946. godine: Nju Džerzi: 13 mrtvih.

Centar za kontrolu bolesti u Americi 1993. godine objavilo je studiju koja ja otkrila da držanje oružja u kući povećava rizik od samoubistva (člana porodice ili bliskog rođaka), i vrlo retko upotrebljava se kao zaštita.


Rojters/Ipsos anketa je u aprilu otkrila da 68% Amerikanaca podržava stavove NRA, uključujući 55% Demokrata. To je bilo pre osam meseci, otkad je bilo masovnih pucnjeva u Sijetlu, Koloradu, Viskonsinu, Mineapolisu, (...) i sada u Njutaunu, Konektikat.

oružjeubistvozločin