„Možda bi se jedino pogled na istoriju koji bi u središte postavio ženu mogao suočiti s
centralnim paradoksom našega doba, da su žene u ranijim vremenima bile slobodnije nego
danas. Preistorijske žene su lovile i trčale kako su htele, lutale kud su htele i slobodno legale
s partnerom po izboru. Pravile su grnčariju i oruđe, stvarale pećinske crteže, sejale su i plele,
igrale i pevale. Njihovo sakupljanje hrane bilo je ključno za život plemena i nijedan muškarac
nije kontrolisao ni ograničavao šta one rade. U ’naprednim’ društvima, muška dominacija
je utkana u svaki aspekt života i stalno se iznova osmišljava pomoću mnoštva religijskih,
bioloških, ’naučnih’, psiholoških i ekonomskih razloga, kojima se opravdava inferiornost žena u
odnosu na muškarce.“
Ženska istorija mora da objasni a ne samo da ispriča; mora da ponudi razloge kako i zašto je
došlo do ženske podređenosti, jer slavljenje čuvenih srčanih žena nije dovoljno. Nepoznate
priče iz različitih perioda i različitih delova sveta o vitalnosti, hrabrosti i čvrstoj snazi žena čije
nam sudbine autorka otkriva u ovoj svojevrsnoj istoriji tlačenja i zlostavljanja treba da budu
inspiracija svima da izgradimo novi, bolji svet.
Uloga prvih žena bila je veća, njihov doprinos ljudskoj evoluciji neizmerno značajniji nego
što je ikad prihvaćeno, a ženska borba se uvek iznova ponavlja. Ova priča miliona ugušenih
glasova, od vladarki evropskog „doba kraljica“ do postojanih ratarki, pivarki, trgovkinja i
seoskih šamanki, koje su širom sveta držale svoje zajednice na okupu i tako održavale u životu
ceo ljudski rod, nije istorija feminizma, već istorija žena koja svrgava „falusoidnost istorije“,
ustupajući mesto istinskoj istoriji sveta.
Bez politike i polemike, ova briljantna i vrcava knjiga ruši vekove predubeđenja s ciljem da žene
vrati na mesto koje im pripada – u centar kulture, revolucije, carstva, rata i mira. Obogaćena
rezultatima opsežnog istraživanja, Ženska istorija sveta će preformulisati vaš koncept istorijske
realnosti.
Ranija originalna izdanja donekle je uokviravala nametnuta akademska ozbiljnost, odsustvo
humora i umiven jezik, jer se smatralo da je tema suviše ozbiljna da bi se s njom neko mogao
šaliti. Autorka iskreno veruje da je tema i suviše ozbiljna a da se s njom ne bismo i šalili, kao i da istorija ne može verno opisati život ako nema ničeg smešnog. Ovo je prevod novog američkog izdanja celokupnog teksta – direktnog, drskog, tačnog i duhovitog.
Rozalind Majls (Vorikšir, Engleska) nagrađivana je autorka dvadeset tri dela iz oblasti publicistike i umetničke proze. Među najpoznatija spadaju romani Return to Eden (Povratak u Eden, 1984), Bitter Legacy (Gorko nasleđe, 1986), Act of Passion (Čin strasti, 1993) i dve trilogije – I, Elisabeth (Ja, Elizabeta, 1993) i Isolde (Izolda, 2002); a iz različitih oblasti teorije, istorije i sociologije ističu se The Problem of Measure for Measure (Problem Mere za meru, 1976), Woman and Power (Žene i moć, 1985), Ben Jonson: His Life and Work (Ben Džonson: Njegov život i rad, 1986), Warrior Women (Žene ratnici, 2011).
Knjiga Ko je spremio Tajnu večeru – Ženska istorija sveta (Who Cooked the Last Supper? – The Women’s History, 1990) dobila je nagradu za najbolju stranu knjigu iz oblasti nefikcionalne proze na Geteborškom sajmu knjiga u Švedskoj; Američka istorijska asocijacija proglasila ju je najboljom u svojoj oblasti, a na Londonskom sajmu knjiga našla se na listi najboljih deset naslova žena autora.