Jugoslavija je na 10. Mundijalu važila za odličan tim koji je mogao daleko da dogura. Ali, posle remija s Brazilom (0:0) i rasturanja Zaira (9:0), izabranici Miljana Miljanića poklekli su pred „pancerima“. A samo 24 sata ranije Tito je prvi put u životu posetio Nemačku, u nameri da izvuče kredit od 700.000 maraka, koji bi poslužio za oporavak posustalog socijalističkog sistema u SFRJ.
- Posle poraza pukla je priča da je utakmica bila nameštena, da smo je prodali za kredit koji nam je dao nemački kancelar, da je Nemačka kupila titulu svetskog šampiona, da nikad nismo vratili tih 700 miliona maraka... Ne znam, jednostavno nismo igrali dobro, a i iznutra smo bili truli - evocira uspomene legendarni golman Jugoslavije Enver Marić.
Ipak, glavni svedoci Tito i Miljanić nisu među živima, a Gerda Milera pamćenje više ne služi najbolje.
Marić kaže da je u reprezentaciji atmosfera bila očajna, a svemu je kumovao novac.
- To su izazvali „Puma“ i „Adidas“. „Puma“ je nudila bogate ugovore ako promenite kopačke, pa smo tako Dragan Džajić i ja dobili 20.000 maraka što smo obuli njihove kopačke. Zatim, premije za plasman na SP, koje su iznosile tada vrlo značajnih 15.000 maraka, fudbalski savez nije želeo da isplati. Atmosfera je bila grozna, tim se raspadao - otkrio je Marić