U ekskulzivnom intervjuu za "Alo" udovica ubijenog premijera je ispričala da su joj i Koštunica i Tadić nakon Zoranovog ubistva lično obećavali da će podići muzej posvećen njemu.
- Međutim, to ne samo da se za sve ovo vreme nije dogodilo, već ni njegove lične stvari nisam mogla da dobijem. Zorana se sete samo pred godišnjicu smrti - otvoreno ukazuje Ružica Đinđić.
Supruga bivšeg premijera kaže da su joj njegove stvari koje je imao tog tragičnog dana kada je ubijen važne kako zbog njenih ličnih uspomena, tako i zbog istorije.
- Desilo mi se pre nekog vremena da sam nešto tražila po stanu. Slučajno sam nabasala na jednu Zoranovu cipelu. Druga je nedostajala... U trenutku sam se prepala. Kroz glavu mi je munjevito prošla misao: „Ko mi je uzeo drugu cipelu?!?“. Skoro istog trenutka sam se setila da je Zoran na nozi imao longetu, te da mi jedna cipela nije nikada vraćena - priseća se ona. Ružica dodaje i da je prijatno iznenadila činjenica da se sadašnji ministar kulture Bratislav Petković još 2006. godine angažovao da automobil BMW kojim je Đinđić nakon atentata prevezen do Urgentnog centra prebaci u Muzej automobila, gde će ga adekavatno čuvati, o čemu je „Alo!“ juče pisao.
Ipak, ministar i „Alo!“ nisu dobili odgovor na pitanje gde je premijerova limuzina ostavljena da trune devet godina i zašto?
- Iznenadila sam kada sam pročitala u „Alo!“ da se ministar Petković angažovao u vezi sa ovako istorijski važnim stvarima koje nisu interesovale ni MUP, ni Ministarstvo pravde - zaključuje Ružica. Kako „Alo!“ saznaje, u arhivu Specijalnog suda čuvaju se Đinđićeve štake, koje su bile predmet veštačenja, jer je jedna od njih okrzuta metkom koji je pogodio pokojnog premijera, kao i garderoba koju je nosio na dan ubistva, dok se ostali lični predmeti, koji nisu bili predmet istrage, ne nalaze u depozitu suda.
U sudu i dalje zadržane Đinđićeve štake, košulja, pantalone, sako i cipela.