Ogromna jelka i klizalište osvetljeno sa 30.000 svećica ispred centra „Rokfeler”, prizor koji se najčešće prikazuje da dočara prazničnu atmosferu na Menhetnu, jedan su od razloga da se Njujork poseti baš u ovo doba godine. I po oceni sajta „Jahu” i prema mišljenju novinara magazina „Forbs”, Njujork zaslužuje da bude na vrhu i ove liste. Njegovim zimskim čarima doprinose i elegantne ulične svetiljke u obliku pahulja kao i kič dekoracije dvorišta u predgrađima sa sve plastičnim sankama i prizorima Hristovog rođenja.
„Forbs” skreće pažnju i na Pariz koji je ukrašen jakim svetiljkama u svim mogućim oblicima jer mora da opravdava ime grada svetlosti. Za Rim piše da je dostojanstveno ukrašen za razliku od mnogih američkih gradova kao i da njegovoj prazničnoj atmosferi doprinosi božićna misa u centru katoličanstva.
Dok su Njujork, Pariz i Rim i inače privlačni zbog svoje veličine, arhitekture i turističkih atrakcija, dotle neka mesta procvetaju samo u ovo doba godine. Zahvaljujući mitu o domu Deda Mraza u Laponiji, tamošnji gradić Napapiri svake zime privlači na hiljade posetilaca. Za uzvrat im nudi sjajno ukrašene uličice i radnje, Deda Mrazov park, i Deda Mrazovo selo, vožnju saonicama i prave irvase.
Dok Finska ima puno snega koji ljudi povezuju sa Božićem i dočekom Nove godine, dotle se neka druga mesta mnogo više trude da obezbede praznični duh. Kao najatraktivnije gradove za zimske praznike bez zime, liste uglavnom navode San Huan u Portoriku koji lampionima raznih boja kiti svoje palme kao i mesto Gramado u Brazilu koje se pred Božić i Novu godinu preobrazi i nudi jednu od najboljih lajtšou atrakcija na planeti.
I nehrišćanske zemlje se u ovo doba godine ogrnu ukrasima koje pre svega povezujemo sa proslavom Božića. Zbog dekoracija koje se postavljaju krajem novembra i ne skidaju se ni posle dočeka Nove godine, sajtovi posvećeni putovanjima preporučuju Singapur.
Britanski dnevni list „Gardijan” ima predlog i za one koji bi da Novu godinu dočekaju među neobičajenim ukrasima: Brisel. Belgijska prestonica je i ranije bivala okićena pre geometrijskim figurama nego pahuljama ili sankama, a ove godine je u centru grada umesto tradicionalne božićne jelke postavljena zelena svetlosna instalacija sa isprepletenim pravougaonicima. Posetioci mogu i da se popnu na vrh ove konstrukcije od 25 metara i odatle slikaju panoramu, ali ni to nije dovoljno dobro za hiljadu stanovnika, koji su potpisnici peticije da se instalacija ukloni i na njeno mesto postavi pravo božićno drvo. Briselske vlasti, međutim, tvrde da je avangardna svetlosna skulptura bolje rešenje da se ne bi uvredili građani muslimanske veroispovesti.