Proslavljeni književnik Dobrica Ćosić uputio je studentima iz Srbije koji borave u inostranstvu, na njihov zahtev, pismo u kome ih poziva da se vrate u zemlju i bore se za njen preporod.
On, takođe, za petooktobarski preokret 2000. godine kaže da je nova velika obmana srpskog naroda, a odliv pameti ocenjuje kao možda najveći poraz Srbije.
"Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba, ako se organizuju i žrtvuju za opšte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju. Vratite se u otadžbinu da se borite za preporod i spas Srbije!", navodi se u pismu.
Kako se navodi, Organizacija srpskih studenata u inostranstvu održala je tradicionalnu Zimsku skupštinu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, sa koje je poručeno da će studenti nastaviti da doprinose ne samo budućnosti svojih članova već i Srbiji.
Studenti su zatražili da im se Dobrica Ćosić, što je on učinio svojim pismom, koje je pročitano na skupu.
"Organizujte se u bratstvo istine za širenje istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozločinio neprijatelj. To je uslov našeg časnog opstajanja. To je vaša životna misija, ljudska, intelektualna, patriotska. Hleb i istina isto su nama danas", navodi se u pismu.
Ukazujući da ga njegovo životno iskustvo opominje da ne treba on, kao čovek 20. veka, dakle prošlosti, da imenuje njihove ciljeve i odgovornosti, Ćosić poručuje da mladi ljudi sami treba da imenuju svoje i nacionalne ciljeve.
"Sve ideologije prošloga veka u porazima su okončane. Ne samo političke. Ako i Srbi imaju tešku sadašnjicu i neizvesnu budućnost, oni imaju burnu i bogatu prošlost koja se mora kritički, savesno da sagledava i uviđaju zablude i greške u nacionalnoj i državnoj politici koje danas uslovljavaju vašu sudbinu", ističe Ćosić.
Prema njegovim rečima, istorijska i životna kriza srpskog naroda i njegove danas invalidne države, nije uzrokovana samo konačnim slomom Jugoslavije i njenog titoističkog poretka, iako ti porazi i danas posledično deluju na sveukupni život srpskog društva.
"Petooktobarski prevrat 2000-te godine, izveden narodnim gnevom i sa snažnom podrškom stranih obaveštajnih službi, bio je ideološki heterogen i sa nekompetentnim vođstvom. Jedan autarhičan supružnički režim, prožet korupcijom i kriminalom, a izolovan od evropskih i svetskih političkih tokova, smenio je poredak koji se samoproglasio "novom demokratskom vlašću"", piše Ćosić.
Prema njegovim rečima, taj poredak nije ispunio očekivanja i nade izmučenog i osiromašenog naroda Srbije i brzo se uvidela nova velika obmana srpskog naroda.
"Najpozitivniji ishod te neostvarene demokratske revolucije je izlazak iz međunarodne blokade i politički povratak Srbije u svetsku zajednicu naroda. Drugi pozitivni ishod petooktobarskog prevrata je ostvarenje značajnih političkih sloboda u javnom govoru, štampi i televiziji", ocenjuje Ćosić.
On, međutim, napominje da je to nije bila sloboda samo za ljudsko dobro i društveni razvoj, nego i sloboda za nepoštenje, korupciju, pljačku društvene i državne imovine.
"Stupili smo u tranziciju titoističko-socijalističkog poretka u pljačkaški, kriminalizovan kapitalizam, u kome je brzo stagnirala i opadala proizvodnja u industriji i poljoprivredi, a tržište se liberalizovalo na postulatima neoliberalističkog kapitalizma koji je stremio u globalizam. Umesto pravne, prosvećene i jeftine države, stvorena je partokratska, partijsko-klanska država sa mastodontskom administracijom i političkom birokratijom koja ima feudalna prava na vlast", piše Ćosić.
Navodeći da danas u svetu živi i radi više od četvrtine srpske populacije, u kojoj su stotine hiljada visokoobrazovanih mladih ljudi, on ističe da to "odlivanje pameti, znanja i mašte, što u razvijenim zemljama predstavlja intelektualni kapital koji u strukturi kapitala zauzima visoko mesto i preovlađujuću ulogu, predstavlja, možda, najveći poraz u poslednjim decenijama Srbije".
Na kraju pisma studentima koji studiraju u inostranstvu, on izražava ubeđenje da su saglasni sa njim da srpsko društvo treba da postane prosvećeno, kulturno, stvaralačko, i da "ako to ne postanemo, nestajemo kao značajna evropska nacija".
"Nadam se da ste saglasni sa mnom da preživljavamo duboku istorijsku krizu sa neizvesnom budućnošću. Ali, još nismo saglasni i spremni kako da zaustavimo svoje nazadovanje i krenemo u napredovanje i preporod", piše Ćosić.