Naime, isključeni sveci su kanonizovani poslednjih petnaestak godina, javila je Verska informativna agencija (VIA).
Iz krugova Patrijaršije objašnjavaju da izostavljanje 36 svetitelja nije greška i da je to urađeno prema spisku dobijenom od Komisije za kanonizaciju.
Formalno, postupka dekanonizacije nije bilo, navodi agencija i podseća da se to dešavalo i u prošlosti, ali pitanje zašto je do toga došlo, ipak, lebdi u vazduhu.
Javnost se posebno zainteresovala za "brisanje" svetog Vasilija Kinešemskog, episkopa grada Kinešma, uhapšenog 5. novembra 1943. godine. On je umro u zatvoru 1945. godine, a ukazuje se da je svedočio protiv nekih osoba.
U patrijaršijskim krugovima se ističe da nije za svetost dovoljno da je neko bio uhapšen, osuđen, streljan, ili umoren u logoru. Drevni mučenici u prvim vekovima hrišćanstva, ali i kasnije, "stradali su javno", pred vernicima, bili pogubljeni na trgovima, a pred stradanje "svedočili veri" i nisu se nje odricali.
Sekretar Komisije za kanonizaciju iguman Damaskin ukazuje na tešku dostupnost arhive tajnih službi.
"Nije svaki klirik stradao zbog 'vere i vernosti Hristu', već kao građani, kao i drugi. Neki klirici su takođe svedočili protiv drugih, brojne materijale treba tek izučiti" navodi se u crkvenim krugovima.
Blizak saradnik patrijarha Kirila, profesor i protođakon Andrej Kurajev objašnjava da je "dekanonizacija gorka istina".
Objavljujući spisak izostavljenih svetitelja, sa podacima o njima, on konstatuje da su sada dostupne mnoge arhive koje su do skoro bile nepristupačne, sada je moguće sa svim podacima sagledati nečije stradanje.
(B92)