Prosjačenje, prisilni brakovi, kriminal i prostitucija deo su svetskog sistema koji obrće više od32 milijarde dolara godišnje.
Najmlađa žrtva trgovine ljudima identifikovana u Srbiji je devetogodišnja Avganistanka. Nije poznato šta su trgovci belog roblja planirali s njom. Maloletni robovi često završavaju i u lancu prostitucije.
To pokazuje i primer jedne dvanaestogodišnjakinje. Marko Šijan iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima kaže da je ta devojčica pod prinudom radila na magistralnom putu.
- Pored nje je bio njen trafiker, pregovarao je o ceni sa raznim vozačima kamiona. Imala je po sedam, osam mušterija dnevno – objašnjava Šijan.
Posle izlaska iz lanca prostitucije problemi tek počinju, jer ta deca često trpe nasilje celoga života. Višestruko su marginalizovana, a kasnije, od sredine u koju se vraćaju, i diskriminisana.
Marijana Savić iz nevladine organizacije Atina kaže da se oni nekada vraćaju roditeljima zbog kojih su završili u prostituciji.
- Deca žrtve trgovine ljudima, plaše se trafikera, kako će sredina reagovoati. Dešava se da dolazi do stigmatizacije u društvu – kaže Savić.
Visina kazne za svodnike zavisi od uloga trgovca u lancu, broj osoba koje su prodavane ali i to što su kazne pooštrene. Trafikeri tako često dobijaju minimalne petogodišnje kazne.
Radmila Dragičević Dičić iz Apelacionog suda u Beogradu objašnjava da su najveće prepreke na koje se nailazi u procesu dužina postupka i zakonitost dokaza.
- Imamo tu i prisluškivanje, ako to nije učinjeno po zakonu, sud je dužan da to izdvoji iz sudskog postupka, to javnost ne zna ali smatram da je poslednjih godina kvalitet postupaka veći i da će to pokazati naredne odluke - rekla je Dičić.
Za razliku od makroa, koje ponekad i stigne sudska kazna, korisnici usluga, međutim, daleko su od ruke pravde. Iako se od 2009. godine zakon bavi i njihovom krivicom, od tada je protiv njih podneto svega nekoliko krivičnih prijava a pravosnažnih presuda još nema.
Telegraf.rs