Imao je vaš novinar želju da uradi „klasičan“ intervju, no, usledilo je Tonijevo „sad uzmi i piši“, te je krenuo, direktno u slušalicu:
„Svi vi koji ste rođeni u ovom gradu, koji ste proživeli zlatno doba muzike osamdesetih, koji ste išli peške od Slavije do Kalemegdana, sedeli u letnjoj bašti SKC-a, posećivali legendarnu Akademiju (FLU), koncerte na Kalemegdanu, Tašmajdanu, Adi Ciganliji, svi vi koji priznajete da su moji nastupi bili pošteni i da je liptao znoj na sve strane, ako želite da još jednom dođete na koncert Tonija Montana, zamolio bih vas, prvi put u životu, da povedete dete ili decu, sa rečima: 'Ovo smo mi nekad slušali, hajde sad i ti'. Toni obećava najmanje dva i po sata beskompromisne, energične žive svirke. Ljudi su došli, platili kartu i zaslužuju da im se pruži maksimum. Sviramo, naglašavam, u Velikoj sali Doma omladine, pre svega jer ona ima garderobu iza bine koja omogućava muzičarima da se srede, da imaju svoju privatnost...
Pitanja nije bilo potrebno postavljati.
„Toni se zahvaljuje svim gostima. Biće tu Aca Seltik i Džekac iz Orthodox Celtsa, Era i Tomke iz Vampira, Kiki Lesendrić, Ranđa... Da imam 20, 25 godina i da bacim pogled na plakat sa ovakvim imenima, ne bih mnogo razmišljao. Bio je u opticaju i dr Nele Karajlić, ali će u to vreme biti na odmoru, dok je Ana Stanić sprečena zbog porodičnih obaveza, ima malog sina. Toni sve razume, sve je ok, međutim, Toni se okreće onim gostima koji će doći. Biće muzičara i u publici, ako ih Toni ljubazno zamoli popeće se i oni na binu“.
Jedna po jedna nova pesma izlaze, međutim... „Toni ne razmišlja o novom disku.
"Izašao je CD u maju 2012. povodom 25 godina rada. Toni je objavio pet long plej ploča, 12 kompakt diskova... Bavim se muzikom, ali kada ja hoću. Za sve one koji su se godinama pitali gde je, šta radi, odgovor je – u ovom istom gradu je, šeta ulicama kojima je i nekad šetao. Toni ne ide nigde, ne želi da produžava pasoš. Kao kada Bane bumbar ispraća u seriji „Grlom u jagode“ Mikija Rubirozu u inostranstvo, on ga pita 'kad ćeš ti?', a Bane mu odgovori – 'nikad, nek' dođu oni ovde, Beograd je centar sveta'.
Tek da se zna...
„Toni nije željan slave, uspeha po svaku cenu, naslovnih strana, prvog mesta na top listama. Ne postoji mesto u Beogradu gde Toni nije svirao – od sala, preko hala, stadiona, ali Toni ne očekuje da ga bilo ko tapše po ramenu i govori – legendo, care, orle... Veliki uspeh leži u jednostavnosti. Ko nije shvatio rad Tonija Montana – ne pada mi na pamet da ga uveravam u ispravnost muzičkog ukusa koji je, uostalom, stvar pojedinca. Toni Montano želi da prepusti svoje mesto mlađim, dobrim grupama, nije da ih nema, međutim, ne postoji više generacijski muzički udar. Pogledajte šta je uradio moj ortak Cane sa Partibrejkersima, okupio je 5.000 ljudi na proslavi 30 godina postojanja, puna sala.
Toni se rado seti svirke sa Beer Festa prošle godine, kada je, prvi put posle duže koncertne pauze, nastupio sa bendom.
„Organizatori su mi saopštili zanimljivu stvar. Nikad u istoriji ovog festivala koji postoji 10 godina nije se desilo da bude toliko ljudi ispred bine u to doba, kad još nije pao mrak. Znači da su svi oni došli da čuju Tonija, a Toniju je najdraže kad mu je, po silasku sa bine, Aca Seltik rekao 'Čoveče, ulepšao si mi dan'. Njegova supruga, koja će od mene dobiti jedan poklon, zažalila je što nije bila tu u onom vremenu kada smo najviše svirali.
Toni je za Nadlanu.com otkrio još jednu želju. Tonijevu, dabome.
„Voleo bih da, na leto, zajednički koncert u bašti SKC-a naprave Neno Belan & Fiumens, Vampiri i Toni Montano. To je sve ista muzika, mnogo dobrih pesama, uopšte nije bitno ko će da svira prvi, ko drugi... Prvo, međutim, da završimo lepo sve ovo oko Doma omladine“.
Ovako je Toni zvučao prošle godine u Sava centru, kao gost na koncertu Vampira: