Pravo pismo poslednji ste put verovatno videli u serijama o tudorskoj Engleskoj, a možda ste čak i među onima koji tvrde da su potpuno zaboravili da pišu rukom.
Sve to, a i još poneki "romantični" detalj nagnao je djevojke koje se kriju iza malog projekta Pismuljica na obnavljanje upravo te, pomalo već zaboravljene, veštine - pisanje pisama.
- Volim slobodu da u pisma staviš nešto, da složiš po osećajima, bez propitkivanja je li dobro ili nije... i onda pošalješ nekome. To je neki dar sebi - da napraviš, i dar nekome - dobije. Win - win situacija, a takve volimo - ispričala je inicijatorka čitave priče, Zagrepčanka Nina Bančetović.
- Onda se u jednom trenutku dogodio neki životni preokret i nisam baš znala šta i kako... I došlo mi je da probam nešto što sam već neko vreme htjela. Napisati 1000 pisama za nepoznate ljude. Pa sam godinu dana to radila polako. I divna su mi bila sva na kamari. Dok ih nisam podelila na ovaj ili onaj način - pojasnila je Nina i dodala - Onda sam nakon toga htela pisati dalje pa sam pitala cure je l' bi možda neko želeo (dok smo ionako u birtiji na pivu) da ima radionice pisanja pisama.
Njihova priča zaživela je i još uvek živi: devojke se svakog utorka nalaze u 19 sati u kafiću Bonn i poručuju da im se baš svato može pridružiti. Osim toga, nedavno su krenule na "turneju Hrvatskom" pa posećuju gradove kako bi malo promenile ambijent, ali na kraju sve završi pisanjem.
- Polako su se počeli javljati nepoznati ljudi koji žele pisati s nama ili žele pismo. I to je fantastično - kaže inicijatorka ovog projekta.
(Izvor:Index.hr)