Među onima koji bi do kraja meseca trebalo da završe iza rešetaka su bivši ministar privatizacije Aleksandar Vlahović, šef radne grupe za prodaju „Sartida“ Nemanja Kolesar i biznismen Danko Đunić, koji je radio procenu vrednosti „Sartida“, saznaje "Alo".
- Železara i njenih pet zavisnih preduzeća su u martu 2003. neposrednom pogodbom prodati Amerikancima za 23 miliona dolara, što je bila bukvalno smešno niska cena ako se uzme u obzir da je reč o kompletnoj novoj i staroj železari sa 300 hektara zemlje, tri livnice, fabrici belih limova u Šapcu, smederevskoj luci, fabrici kreča i drugim nekretninama. Uz to je kupac bio oslobođen svih dugova koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara, a koji su pali na teret naše države. Provizija od šest miliona dolara, koju je „Ju-Es stil“ platio prilikom ove privatizacije, završila je na Kipru, a prebacivanje novca je išlo preko revizorske firme „Dilojt i Tuš“, koja je učestvovala u proceni vrednosti „Sartida“ i čiji je, inače, Vlahović bio direktor pre ulaska u vladu. Ušli smo u trag tom novcu i, za razliku od Amerikanaca koji su bili izuzetno kooperativni, i dalje čekamo dokumentaciju s Kipra, koja još uvek nije stigla - kaže izvor Alo u vrhu MUP-a.
Za pomenutu proviziju od šest miliona dolara javnost je prvi put saznala u aprilu 2004, kada je tadašnji ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić na prijemu pred američkim zvanicama rekao da je „Ju-Es stil“ kupio „Sartid“ za 33 miliona, od čega 23 miliona u gotovini, šest za provizije - transakcijske takse, i četiri miliona dolara za zbrinjavanje zaposlenih. Izjavu koju je prenao „Pitsburg post - Gazeta“ nikada niko nije demantovao. Sama cifra navodno je navedena i u završnim računima ove američke kompanije iz Pensilvanije za 2003. i 2005. godinu.
„Alo!“ je juče kontaktirao s bivšim ministrom Vlahovićem, koji je kratko poručio da na naša saznanja „nema komentar“. On je ranije, povodom pisanja našeg lista o ovoj aferi, poslao reagovanje u kojem je naveo da je „apsolutno netačno da je prebacio šest miliona na Kipar“ i da „nikada nije učestvovao u ugovaranju niti u transferu bilo koje sume novca koja se odnosila na kupovinu ‘Sartida’“.
- Od samog početka istrage, još od 2004. godine, prisutne su u kontinuitetu najave o mom hapšenju. Ja sam sve to vreme u Srbiji i ne nameravam da menjam prebivalište - naveo je tada Vlahović.
On, međutim, napominje da se i bez tri dokumenta o transferu novca iz inostranstva na Kipar u dosadašnjoj istrazi došlo do dovoljno dokaza, na osnovu kojih se može početi s privođenjima. U ovu transakciju, kako se sumnja, bili su upleteni upravo Vlahović, koji je u ime vlade i otpisao ugovor o kupoprodaji, Kolesar, zadužen da koordinira radnom grupom kako bi se prodaja sprovela po zakonu, i Đunić, tadašnji direktor Ekonomskog instituta u Beogradu, ali i predstavnik kuće „Dilojt i Tuš“, koja je procenjivala vrednost železare. Osim njih, iskaze je do sada dalo više od 20 osoba, uključujući i bivšeg potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa i ministra finansija Božidara Đelića.
Akcija specijalnih timova MUP-a trebalo je da počne sredinom januara, međutim, čekala se pomenuta dokumentacija s Kipra, ali i prvenstveno da iskaz da Đunić, koji je početkom godine bio na putu u inostranstvu.
- Sada smo završili s prikupljanjem dokaza, tako da nema više šta da se čeka, s obzirom na to da ni papiri s Kipra u ovoj fazi nisu neophodni. Svi koji bi trebalo da budu privedeni, a ima ih više od pomenute trojice, pod prismotrom su policije kako ne bi eventualno pokušali da otputuju u inostranstvo - napominje naš izvor.
Alo