Njih ce sačekati novi programi i dodatni ispiti. Iako nema preciznih podataka, pretpostavlja se da u Srbiji ima oko 10.000 "večitih studenata".
Akademci koji su upisali studije do 2005. godine, a još nisu stekli diplomu, ukoliko to ne učine do septembra naredne godine ipak neće izgubiti pravo na studije na istom fakultetu, kako su ranije najavljivali nadležni.
Ako ne završe do predviđenog roka, moraće da prionu na učenje mnogo ozbiljnije jer ce ih sačekati novi programi i dodatni ispiti. Pojedini, takozvani večiti studenti, zbog toga su rešili da uskoro dovrše davno započeti posao.
Dogodi se da je studentski staž gotovo isti kao i put do penzije. Momir Marić je student Pravnog fakulteta u Kragujevcu vec pune četiri decenije. Obaveze sekretara mesne zajednice Dragobraca zahtevale su veliki angažman, a ni porodicne obaveze nisu bile manje.
Marić kaže da su ambicije su zamrle, ali ipak tvrdi da ce do sledeće godine biti diplomirani pravnik. "Računam da završim do juna tih pet-šest ispita i da konačno steknem tu diplomu Pravnog fakuteta. Možda u imati neki dinar više, znači do tih nekih 65 godina, kada treba da idem u starosnu penziju i možda ce to značiti neki dinar više u nekom konačnom saldu penzije", objašnjava Momir Marić.
Iako preciznih podataka o broju večitih studenata u Srbiji, nema, pretpostavlja se da ih je više od 10.000. Ima mnogo primera da se posle deset i više godina pojedini studenti vrate učenju.
Ponekad im se ponudi realnije rešenje, diploma prvog stepena. "Mora da položi sve ispite iz prve i druge godine i onda još četiri ispita iz treće i četvrte godine. Većina njih kojima je
ostalo par teških ispita u četvrtoj godini se opredelila za to", kaže sekretar Pravnog fakulteta u Beogradu Miljko Valjarević.
Najnoviji rok da se dugo putovanje do diplome završi je u narednih godinu i po dana, što je podstaklo znatan broj večitih studenata da ipak polažu ispite, pokazuju podaci nadležnih. "Dosta studenata i završava zato što shvataju da je to sada neki trenutak kada to treba da urade zbog izmena novih i starih programa. Razlike su stvarno velike i trebace mnogo toga da doraduju što nije jednostavno uraditi, tako da je lakše ako moraju da završe po starim programima", ističe prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Nada Kovačević.
Prema večitim studentima poslodavci nemaju mnogo razumevanja. "Poslodavci sa rezervom, i to dubokom rezervom prihvataju takve radne biografije. Ako neko studira deset i više godina on na neki način ima zastarevanja znanja na nivou petogodišnjeg razvoja odgovarajuce studijske grane i tu je ključni problem", objašnjava Dragan Ðukić iz Nacionalne služba za zapošljavanje.
Nezvanične statistike pokazuju i da znatan broj takozvanih večitih studenata odluči da sa tim neslavnim statusom raščisti prelaskom sa državnih na privatne fakultete.
Izvor: RTS