Nekadašnji golman Partizana Kipranin Nikolas Asprogenis tvrdi da su crno-beli tražili od njega da namešta mečeve!
U intrevjuu za portal Sport26, Asprogenis otkriva frapantne činjenice o malverzacijama i pokušajima nameštanja zbog kojih je morao da napusti beogradski klub. Ovom izjavom Kipranin je dodatno raspalio priče o nameštanju utakmica širom Evrope, pa i u našoj zemlji.
Asprogenis je u Humsku stigao 2004. sa samo 18 godina i za tri godine je upisao 17 nastupa na golu crno-belih. Posle odlaska iz Partizana nije imao mnogo sreće u karijeri, a igrao je za klubove iz domovine: Omoniju, Aris Limasol, Anortozis, Pafos i Etnikos iz Ahne. Ipak, u Beogradu je ostao poznat i kao “kralj splavova”.
Srbiju i Partizan je napustio jer su mu se smučile neke stvari.
- Vratio sam se na Kipar pošto sam video da u Srbiji fudbal preuzima mafija. Nije bitno koliko si dobar nego kakvu kombinaciju imaš. Kriminal je zavladao fudbalom i rešio sam da se sklonim od pritisaka. Ništa u životu nisam radio zbog para, a fudbal sam igrao samo iz ljubavi – počinje priču Asprogenis.
On potvrđuje da u fudbalu i te kako ima zakulisanih radnji.
- Stao sam na gol Partizana sa 19-20 godina i odmah sam imao veliki vanfudbalski pritisak. Zvali su me neki mafijaši telefonom pred mečeve i nudili pare za namestim utakmicu. Čulo se s druge strane žice: “Ej mali, daćemo ti 5.000 evra da pustiš gol“. Nije to moglo… Smučilo mi se se sve to, morao sam da odem – iskren je Asprogenis.
Trenutno je bez kluba, ali kaže da još uvek ne planira da završi karijeru, jer se pomalo bavi i menadžerskim poslom.
- Nisam penzioner, mada s pet-šest kilograma viška izgledam kao da sam ostavio fudbal. Trenutno sam bez kluba, ali nisam digao ruke od branjenja. Naprotiv, spreman sam da branim još desetak godina na visokom nivou. Fudbal je moj život, pored porodice i dvomesečnog sina Jorgosa. A što se tiče menadžerisanja, to je samo delimično istina. Prijateljima sređujem angažmane, ali još ne uzimam pare. Znači da sam polumenadžer - kroz smeh kaže Nikos, pa nastavlja:
- Srbija je moja zemlja i baš je volim. Kad dolazim u Beograd ne idem u goste, nego u svoju kuću. Tamo sam se formirao kao čovek, doživeo mnogo lepih trenutaka, afirmisao kao golman… Živeo sam kao car u Beogradu, družio se, izlazio, jurio devojke… Sad sam pred ženidbom, pa se samo sećam beogradskih dani i noći - nostalgičan je Asprogenis.
I NA KIPRU MU NUDILI DA NAMEŠTA
Kad se vratio na Kipar, doživeo je slične pritiske onima iz Srbije.
- Iz Partizana sam otišao u Anartozis, gde sam bio u drugom planu, pošto sam klinac. Bio sam na pozajmici u Arisu i Anartozisu, gde nisu poštovali moj ugovor, da bi na kraju stigao u Pafos. Tamo sam počeo da branim, ali sam rešio da odem kada su mi čelnici kluba rekli da namerno pustim da mi protivnici daju gol. Kada sam to čuo, spakovao sam stvari i otišao – svedoči Asprogenis.
MILJENIK BJEKOVIĆA, KRALJ SPLAVOVA
Dok je bio u Beogradu, pričalo se da je miljenik Nenad Bjekovića, zbog poslovnih odnosa sportskog direktora i Nikolasovog oca.
- Znaju se Bjeković i moj otac, ali to nema veze. Nije mogao Nenad da stane na gol umesto mene. Za tri godine promenio sam četiri trenera i kod svih sam dobijao šansu. Šansu mi je prvo dao Reber, a najgore je bilo kada je komandovao Ješić. Nije mogao da me vidi očima, ali i kod njega sam branio. Bila je žestoka konkrencija. Stigao je Ivica Kralj koji mi je bio kao ćale, pa Pantić, Jovšić…
Dok je živeo u Beogradu, Nikolas je obožavao da izlazi po beogradskim klubovima i splavovima. Za “muvanje” najveći saveznik bila mu je brada.
- Baš se izlazilo, ali se to nije mnogo odražavalo na rad u klubu. Bilo smo mladi i bilo je jako važno koju devojku vodimo u grad, pa onda kući. Mladost-ludost… Tada je to bilo normalno. Odlično društvo Smiljanića, Perendije, Veselinovića… Još uvek se čujem s njima. Kažu da sam imao više uspeha nego oni kod „riba“, ali to je zbog brade. Mislile su da sam stariji - kaže kroz smeh na kraju Asprogenis.
(Telegraf.rs / Sport26 / Foto: MN press, Fejsbuk)