Lekcije iz Izraela: Gostoprimstvo

Ovako priču o izraelskom gostoprimstvu započinje Jovana Miljanović, jedan od digitalnih ambasadora koji su nedavno posetili Izrael. Šta je ona naučila u i o Izraelu?

Ne znam da li verujete u sudbinu, čuda, Boga ili sebe, ali znam da će vas ono sto ću vam ja sada ispričati podstaći da počnete da verujete u makar jednu od gore navednih pojava.

Prvog januara 2013.godina pravila sam svoju listu zelja za ovu godinu. Među željama da diplomiram u Junu, upišem dobar master i konačno krenem u teretanu, našla se i želja da
posetim Tel Aviv. Kada pišem želje, uvek se vodim onim da ne moraš da vidiš ceo put, već je
dovoljno da samo napraviš prvi korak. Za mene je prvi korak bio napravljen stavljanjem te želje na papir.

Kada sam saznala da ću biti u grupi od šest blogera koji će poći na putovanje po Izraelu, nisam mogla da dođem sebi od sreće, a nisam mogla ni da zamislim koliko će ovo putovanja prevazići moja, ionako prevelika očekivanja.

Naučila sam za ovih sedam dana puno životnih lekcija od najrazličitijih ljudi koje sam sretala. U ovom i narednim tekstovima pokušaću da vam prenesem neke od tih lekcija.

LEKCIJA 1- Gostoprimstvo

Kada smo sleteli u Tel Aviv, dočekale su nas ljubazne devojke iz Izraelskog ministarstva
turizma, koje su nam poželele dobrodošlicu i sprovele nas kroz aerodrom do našeg vozača
koji nas je dovezao do prvog hotela u koji smo smešteni "Dan Panorama". Pre nego što smo
dobili kartice za sobu i materijal za dobrodošlicu, uveli su nas u prostranu lounge bar gde nam je poslužena ledena limunada sa listovima sveže mente. To je piće koje u Tel Avivu služe u restoranima kao vodu kod nas. Neverovatna ljubaznost u hotelu i posvećenost detaljima je ono što nas je kupilo na prvu loptu.

Kada sam se popela do svoje sobe i otvorila vrata, sacekao me je prizor za koji ja nemam šta
drugo da kažem sem da sam ostala bez teksta. Odškrinuta velika staklena vrata od terase, sa pogledom na more, palme i plavi horizont, a na stolu boca Izraelskog vina, specijalne ručno pravljenje čokolade i korpa sa voćem. Moj prvi impuls je bio da moram ovo da fotkam za Instagram, ali onda sam odlučila da samo sednem na terasu i uživam u trenutku i pogledu na zalazak Sunca, a da će Instagram morati da sačeka. Iz misli me je trgao poziv za večeru.

Prvi restoran u kome smo večerali je bio Kimel Kada smo se smestili poslužili su nas čuvenim Izraelskim vinima, limunanom i predjelom od toplog mekog hleba hrskavih korica, humusom i tahinijem dekorisanim kapljicama maslinovog ulja posutih crvenom paprikom. Uz humus su na tanjirićima bile sočne zelene maslinke naslagane oko butera sa aromatičnim biljama. Brojne salate su poslužene, a neke od meni najupečatljivijih su one sa cveklom, crvenim lukom, suvim grožđem, šarenim sočnim cherry paradajzom i listovima bosiljka, nane i ruzmarina. Kada su krenuli da iznose glavna jela, svi smo pali u trans od nepregledne količine boja, ukusa, mirisa i ukusa. Neverovatno servirana hrana, mala umetnička dela na prosrtanim staklenim tanjirima, ukrašena svežim začinima, raznim vrstama maslinki i sireva su bila raj i za najveće gurmane. Pažnja sa kojom su konobari služili ove male ukusne zalogaje i strast sa kojom su nam predstavljali jela nas je naterao da poližemo prste pre nego što smo uspeli sve i da probamo. Najbolje jelo od svega za mene je bio rižoto sa tartufima, šitaki pečurkama i kombinacijom sireva. Nakon preko 15 jela koja su nam bila izneta na sto, došlo je vreme za dezert koji nije bio ništa manje impresivan. Od cheese cake-a, preko creme brulle-a, do krispi nugat kockica sa posutim cimetom i kakaom po vrhu, sve je bilo ugođaj kako za oči, tako i za nepce. Uz dezerte je služen čaj od mente, tople kremaste kafe i hladna voda.

Lekcija koju smo naučili tog dana je bila da je neverovatno kolika je promena napravljena u poslednjih 10 godina u smislu uslužnosti u hotelijerskom i restoranskom biznisu i koliko bismo tako nešto mogli da implementiramo i u Srbiji. Iako u mentalitetu nikada nisu bili narod koji je služio ostale, država ih je naučila da se njihova aktivnost i učenje na tom polju itekako isplati i da će njihov trud i rad biti nagrađeni zadovoljnim gostima, koji će njih i njihove restorane dalje preporučivati svojim prijateljima i uspeh neće izostati. Danas je Tel Aviv u svetu poznat kao jedna od obaveznih stanica za sve zaklete gurmane.

Blogeri su boravili u Izraelu boravili zahvaljujući pre svega izraelskom ministarstvu turizma, a u saradnji sa portalom Mojodmor.rs i Trident Media Groupom.

Piše: Jovana Miljanović

blogerigostoprimstvoizrael