"Kao mlad orlić bio je bolešljiv, a rendžeri koji obilaze specijalni rezervat prirode 'Uvac' pronašli su ga i smestili u tamošnji centar za oporavak. Tamo su mu dali ime Uroš. Posle dva leta nege i pažnje vraćen je u prirodu, ali imao je peh da se sukobi sa jednim odraslim surim orlom. Izvukao je deblji kraj, ostao gotovo bez perja, ali je preživeo", priča dr Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, koji je ujedno i saradnik Fonda za zaštitu ptica grabljivica.
Onako očerupan, nemoćan da poleti, duže od šest meseci obigravao je oko hranilišta za beloglave supove u rezervatu "Uvac". Tada su mu i nadenuli nadimak "Nejaki".
Foto: Fond za zaštitu ptica grabljivica
"Pošto mu je naraslo perje, počeo je da leti. Poslednji put je uočen dvadesetak dana pre nego što je prošle godine netragom nestao. Iznenadili smo se kada smo saznali da je, doduše prinudno, zbog povređene noge, sleteo 1.102 kilometra dalje, u Poljsku. Većina supova nisu te sreće kao Uroš i stradaju od otrova, lovaca, naletanja na dalekovode, vetrenjače, a Urošu je ovo treći put da dobije šansu za novi životni početak", zaključuje Marinović.
U Poljskoj su ga, povređenog, 6. avgusta, pronašli poljski državljani. Smešten je u zoološki vrt, u Varšavi gde mu je ukazana pomoć.
Po sletanju na beogradski aerodrom, biće prebačen u rezervat "Uvac", a posle izvesnog vremena pušten u prirodu.