Nutricionisti tvrde: Postoje adekvatne zamene za mleko

Posebnu brigu oko upotrebe mleka imaju roditelji male dece, jer je mleko u njihovoj ishrani najzastupljenije. Milka Raičević, nutricionista iz Doma zdravlja "Palilula“ i konsultant u Domu zdravlja "Jedro“, kaže za "Novosti" da je adaptirano mleko najbolji izbor i najbezbednija opcija za decu do druge godine života:

- Ova preporuka ima smisla jer adaptirana mlečna formula daje detetu dovoljne elemente za rast i razvoj. S druge strane, izbegava se ili odlaže mogućnost alergije na kravlje mleko.

Iako su proteini životinjskog porekla koji se nalaze u kravljem mleku i mlečnim proizvodima od izuzetne važnosti za rast i razvoj organizma, a i lakše se vare, naša sagovornica naglašava da su i proteini biljnog porekla zdravi i korisni, samo što kod nas postoji zabluda da je kravlje mleko nezamenljivo.

- Razlog je u tome što bi za pola litra mleka trebalo da pojedemo pola kilograma voća i povrća, pa je mnogima lakše popiti šolju mleka. Kalcijum koji se nalazi u kravljem mleku može da se nadoknadi kalcijumom iz soje, pasulja, graška, pečuraka i žitarica.

Kao dobru zamenu za kravlje mleko stručnjaci navode soju. Soja je dobra zamena i za meso, jer su belančevine koje sadrži mnogo kvalitetnije nego što su belančevine iz mesa i mlečnih proizvoda.

Nutricionista Milka Raičević kaže da kokosovo mleko sadrži najviše kalcijuma, a lako se pravi.
- Jednu šolju kokosa ili kokosovog brašna preliti sa duplo više vode i izmiksati u blenderu. Smesu procediti kroz gazu i zasladiti medom.

Kravlje mleko, međutim, sadrži dosta kalorija i masnoća, što su važni nutritivni faktori u rastu i razvoju dece, pa bi u tom slučaju najbolja zamena bila organsko mleko. Za koju god zamenu da se odluče, kaže Raičevićeva, deca ne bi trebalo da piju više od pola litra dnevno.

Odraslima, zamene za kravlje mleko, kao što je, recimo, sojino, može da bude idealno za dijetoterapiju jer ima manju kalorijsku vrednost, manje masnoća i holesterola. Takođe, sadrži i vlakna koje kravlje nema.

Zdrav napitak je i kefir, koji se preporučuje podjednako deci i odraslima. Pola litra kefira dnevno obezbeđuje dobru crevnu floru, štiti želudac, sprečava anemiju kod dece i podiže imunitet.

Ako se plaše da će detetu uskratiti neophodan kalcijum za čvrste kosti, roditelji mogu i sami da naprave bademovo, pirinčano ili sojino mleko.

I za mlečne proizvode životinjskog porekla ima zamena: na rafovima se nalaze i sirevi, jugurti i kiselo mleko organskog porekla, a u prodavnicama zdrave hrane sir od soje i kefira.

Izvor: M. Vasiljević za "Novosti"

aflatoksiniishranamleko